poslovna žena

Žene-najmanje iskorišćen svetski resurs

U savremenom svetu žene su najmoćniji pokretač globalnog ekonomskog rasta. U poslednjih nekoliko decenija zapošljava se sve više žena, dok je procenat zaposlenih muškaraca pao. Povećanje zaposlenosti žena rezultat je promene u karakteristikama i tipu poslova. Smanjuje se potražnja za radnicima u industriji (što su tradicionalno muški poslovi), a povećeva se broj poslova u sektoru usluga. To je smanjilo potrebu za fizičkim radom i donekle izjednačilo položaj polova na tržištu rada.

Međutim, žene nisu naprasno “ušle” u sferu rada, one su zapravo uvek radile, samo što su ti poslovi bili vezani za bavljenje kućom i decom, odnosno nisu bili plaćeni, a samim tim nisu se javljali u službenim statistikama. Ali uprkos tome što danas u razvijenom svetu žene čine skoro polovinu radne snage (ako uzmemo u obzir i kućne poslove, onda i više od polovine), a postižu i značajno bolje rezultate u obrazovanju od muškaraca, na visokim hijerarhijskim pozicijama ima svega 8% žena. A uz to, na istim poslovima i uz isti stepen odgovornosti zarađuju za oko 1/3 manje od svojih muških kolega. Iako postoje neki svetli primeri (n.pr. kompanije IBM i General Electric), to su i dalje samo izuzeci koji potvrđuju pravilo.

Fenomen staklene tavanice - ovaj termin se prvi put pojavio u časopisu Wall Street Journal pre 20 godina kako bi opisao prepreke koje sprečavaju žene da dosegnu sam vrh hijerarhijske lestvice. Stručnjaci smatraju da postoje tri glavna razloga za pojavu ovog fenomena:
- muško “ekipiranje” i isključivanje žena iz neformalnih mreža unutar kompanije, a svi se slažu da je umrežavanje jedan od osnovnih preduslova za napredovanje
- predrasuda o nesposobnosti žena za vođstvo, zbog čega muškarci koji čine većinu u upravnim odborima ne žele da postave žene na više i odgovornije položaje

- nedostatak uzora; naime ima premalo žena na visokim pozicijama koje bi ostalima mogle pružiti primer kako treba raditi.
Postoji još jedan važan razlog za pojavu fenomena staklene tavanice, a to je porodica.Većina žena u nekom trenutku prekine karijeru na neko vreme zarad rađanja i odgajanja dece. Nakon toga je jako teško vratiti se i nastaviti karijeru u onoj tački gde ste je prekinuli zbog stalne i sve veće konkurencije. Uz to, nepisano je pravilo da su žene nakon povratka manje plaćene nego ranije. Zbog toga one napuštaju poslove u starim kompanijama i započinju sopstveni “mali biznis”. A ima li načina da se staklena tavanica razbije?

I mada je ovaj problem prepoznat pre 20 godina, i postoje brojna istraživanja koja ukazuju na to da su za veliki deo globalnog ekonomskog rasta zaslužne upravo žene, stvari se jako sporo menjaju. Čak je još uvek veoma rasprostranjena pojava da se roditelji više raduju rođenju dečaka, čak i u razvijenom svetu. Jedan od razloga je taj što se veruje da će oni bolje brinuti o njima jer će imati više finansijskih sredstava. Mada, nad ovom pretpostavkom se valja dobro zamisliti. Devojčice imaju bolje ocene u školi, u razvijenim zemljama više žena nego muškaraca završava fakultete, a to znači da će za obavljanje novih poslova (za koje treba više mozga nego mišića) žene biti osposobljenije od muškaraca. Neka istraživanja pokazuju i da bolje ulažu novac, odn. imaju veći povrat sredstava nego muškarci. Uprkos svemu tome, žene su i dalje najmanje iskorišćen svetski resurs. Po mišljenju jednog broja ekonomskih stručnjaka, zapošljavanje većeg broja žena predstavlja deo rešenja za mnoge privredne probleme. Ali, tu se sada javlja bojazan da će veće zapošljavanje žena dovesti do smanjenja stope nataliteta. Pitanje je koliko je ovaj strah opravdan ako uzmemo u obzir da zemlje u kojima većina žena radi (n.pr. Švedska, SAD), imaju veću stopu nataliteta nego neke zemlje u kojima žene pretežno ostaju kod kuće (n.pr. Japan, Italija). Takođe se misli da će se zaposlenost žena negativno odraziti na vaspitanje dece, ali istraživanje sprovedeno u SAD nedavno i ovde pokazuje suprotno: tamo se porast zapošljavanja žena odrazio na to da žene manje vremena provode baveći se kućnim poslovima, imaju manje slobodnog vremena i manje spavaju, ali sa decom provode isto vremena kao 1965. godine.

U budućnosti će sigurno bolje obrazovane žene zauzimati visoke funkcije u kompanijama. To nije samo pitanje emancipacije i jednakosti polova, već je i dobro za posao. Naučno je dokazano i da su žene bolje u obavljanju više poslova istovremeno, izgradnji timova i komunikaciji, a poznato je i da su u rešavanju problema uspešniji mešoviti timovi, nego timovi sastavljeni isključivo od pripadnika istog pola.

Kada je reč o dodatnom zalaganju na poslu, muškarce motivišu nagrade, bonusi i povlastice, a ženama je važnije u kakvom okruženju rade, dobar odnos sa nadređenima i postizanje dobrih rezultata. Uprkos svemu tome potencijal žena nije iskorišćen u dovoljnoj meri, u nerazvijenim zemljama ih je još mnogo nezaposleno, a u razvijenim su nedovoljno iskorišćene njihove sposobnosti i veštine, a to sve koči ekonomski rast. Prošlogodišnja studija Svetskog ekonomskog foruma pokazala je jasnu vezu između jednakosti polova i BDP-a po glavi stanovnika. Pošto taj jaz između muškaraca i žena neće nestati sam od sebe, kompanije bi morale same da se zamisle i pronađu načine da bolje iskoriste potencijal koji imaju u zaposlenim ženama. Verovatno bi bilo od koristi fleksibilno radno vreme, pomoć pri povratku na posao nakon trudničkog/porodiljskog odsustva, ili nešto slično. Zanemarljivo malo muke, obzirom da će to dovesti do povećanja prihoda, zar ne?

Dakle, ulaganje u obrazovanje devojčica i žena višestruko bi se isplatilo (naročito kada su nerazvijene zemlje u pitanju), ne samo na privrednom već i na društvenom planu: obrazovanije žene odgajaju obrazovaniju i zdraviju decu.

A privredni rast bi se takođe mogao povećati i većim brojem žena u izvršnoj vlasti. Žene su sklonije trošenju budžetskih sredstava na poboljšanje zdravlja, obrazovanja, infrastrukture i položaja siromašnih, a daleko manje od muškaraca su sklone da “bacaju ” novac na tenkove i bombe.

Kategorije: posao
Komentari: