September
Sarita Kosanović-direktor firme SpringBoard
autor: Tanja Jerinic“SpringBoard”je firma koja se bavi savetovanjem u oblasti ljudskih resursa, osnovana u decembru 2007. godine, a pruža usluge iz različitih oblasti HR-a: administracija i radno pravo, plaćanje i beneficije, regrutacija. Gospođa Kosanović je diplomirala na Andragogiji, na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a nakon dugogodišnjeg rada u oblasti ljudskih resursa u renomiranim firmama odlučila je da napravi korak dalje i osnuje sopstvenu firmu. Razgovarali smo sa njom, i pokušali da se informišemo o tome kako je biti žena direktor na ovim prostorima.
Da li sebe vidite kao uspešnu poslovnu ženu? Nikada nisam o sebi tako razmišljala, ali pretpostavljam da me drugi tako doživljavaju. Ja se samo trudim da se na najbolji način bavim ovim poslom, i da stalno sebi postavljam nove ciljeve. Biti direktor nije neka velika mudrost, to je posao kao i svaki drugi, jedini ima malo viši stepen odgovornosti i više obaveza koje ne može da odradi niko drugi. Ali ipak, ja nikada nisam vodila neku firmu sa velikim brojem zaposlenih, možda je to malo drugačije. Ovako, samo treba imati malo zdravog razuma, puno volje i puno upornosti. Svi poslovi koje sam ja radila bili su vezani za različite aspekte HR-a, tako da sam svaki put sa promenom posla zapravo počinjala da radim nešto sasvim drugačije. Ali nisam sedela i razmišljala kako će to biti; jednostavno je potrebno udahnuti i napraviti taj korak, sve se da naučiti.
Da li misliš da je zahtevno voditi svoju firmu, da li ostaje vremena za nešto drugo? Zahtevno jeste, u smislu da oduzima dosta vremena, i da je potrebno baviti se nekim tehničkim stvarima koje inače ne biste radili (da radite n.pr. u HR-u u nekoj kompaniji), ali kao što sam već rekla, nije to ništa spektakularno. Što se tiče vremena, moj radni dan nikada ne traje manje od 10 sati, ali mi to nije problem jer ja zaista volim da radim. Od kako sam počela da radim, ove godine ću prvi put otići na pravi godišnji odmor, odnosno iskoristiću veći deo odjednom. Do sada sam uvek koristila više puta po par dana, što znači da uglavnom nisam koristila ceo odmor. Nemam puno slobodnog vremena, ali ne žalim se, tako mi i odgovara.
Imaš porodicu, malo dete; kako usklađuješ poslovne i porodične obaveze? Trudim se da maksimalno iskoristim prednosti koje pruža “baka-servis”, a i moj suprug dosta pomaže, naročito oko deteta. Sada mogu sebi da priuštim taj “luksuz” da vikendom ne radim. To je vreme koje je rezervisano samo za porodicu; tada najčešće sa svojim suprugom i sinom organizujem neki izlet ili neku drugu celodnevnu aktivnost. Smatram da je bitnije da sa detetom provodim manje vremena koje je ispunjeno, nego da smo zajedno svaki dan a da nemamo nikakvu komunikaciju. Bolje je da smo zajedno vikendom, ali da se tada svaki trenutak iskoristi (da učimo da vežemo pertlu, da zakopčamo dugmiće i sl.) nego da smo kod kuće stalno, navodno zajedno, a da pritom ja n.pr. kuvam a on gleda TV. To je onda vreme koje zapravo i ne provodimo zajedno, samo ga provodimo u istoj prostoriji.
Ostaje li ti neko vreme samo za tebe, da li osećaš da ti to nedostaje? Ne ostaje skoro uopšte vremena koje je samo moje, ali to kompenzuje vreme koje provodim sa detetom. Kada sam bila devojka, bavila sam se aerobikom, odlazila na masaže, mnogo češće se viđala sa prijateljicama, posećivala bioskope, pozorišta. Sada je jedina aktivnost koja mi je iz tog perioda ostala pisanje proze s vremena na vreme. Ali nemam osećaj da se ja sada žrtvujem zarad nečeg drugog, jednostavno u nekom trenutku se životni prioriteti promene, i opet možete biti zadovoljni svojim životom i nekim drugim aktivnostima koje su trenutno aktuelne. Naravno da i dalje imam samo svoje vreme (za drugarice, frizera, kozmetičara…) ali sada se to ređe dešava, i uglavnom se trudim da sve te aktivnosti obavim u jednom danu.
U poslednje vreme kod nas postoji veliki broj firmi koje se bave HR -om, kako se boriš sa konkurencijom? Tako što nudimo usluge koje niko drugi nema u ponudi; većina tih firmi bavi se isključivo regrutacijom i selekcijom, a nama je to samo jedan deo ponude. Kada sam razmišljala o tome čime tačno želim da se bavim, potrudila sam se da prvo dobro proučim konkurenciju; to je možda bilo mudro, možda bezobrazno, ali je sigurno bilo korisno. A što se tiče privlačenja klijenata, to nije moj posao. Ja se držim teorije da svako treba da radi ono što najbolje ume; u skladu sa tim ja radim ono što je moj posao, a prodaju toga što ja radim radi neko drugi. Naši klijenti su domaće velike firme (oko 100 zaposlenih), to mi je i bila ciljna grupa kada sam počinjala sa firmom.
Kakvi su ti planovi za ubuduće, ima li nekih ideja? Naravno da ima ideja. Uskoro planiram da pokrenem školu za ljude koji ulaze u HR, smatram da je to potrebno jer se na našim fakultetima dosta bavimo teorijom, a nedovoljno praktičnim radom. Meni je to bilo nedovoljno kada sam počinjala da radim, kao i mnogim drugim ljudima koje poznajem. Osim toga nameravam da se poslovanje SpringBoard-a proširi i na Bosnu.