poslovna žena

Može li žena biti uspešna i na poslu i u porodičnom životu?

Često se postavlja pitanje da li žena može istovremeno da bude podjednako uspešna i kao poslovna žena i kao supruga i majka. To što većina muškaraca misli da ne može, mogu da razumem, ali čini mi se da i većina žena misli isto to. Pa ipak, ima onih koje ne samo da ne misle tako, već zaista i jesu prilično uspešne na oba polja. Ne znam samo zašto se nikada nijednom muškarcu nije postavilo takvo pitanje! I zašto se uvek podrazumeva da oni mogu da budu dobri i u poslu i u porodičnom životu!? Ili je to zato što oni baš i ne učestvuju u porodičnom životu, bar ne onoliko koliko bi trebalo. Ima naznaka da će se ovo u nekoj bližoj budućnosti da se promeni, ali ne verujem da će oni ikada imati dilemu posao ili porodica.

Problemi za ženu počinju već na samom startu, prilikom traženja posla. Tu je dočekuju sa manje-više neprijatnim pitanjima tipa: “Koliko imate godina?”, “Da li ste udati?”, “Imate li stalnu vezu?”, “Imate li dece?”, “Da li planirate decu u skorije vreme?”, “Ako imate decu, kolika su?”, “Da li mislite da ćete češće ići na bolovanje zato što ste majka male dece?”… Zakonom je zabranjena ovakva diskriminacija, ali praksa govori nešto sasvim drugo. Ja ne znam nijednu ženu/devojku kojoj ovakva pitanja nisu postavljena. I nema veze čak ni to da li je kompanija velika, internacionalna, sa dugom tradicijom, ili mala, novoformirana, sa neizvesnom budućnošću. Svuda vas pitaju isto, doduše, sa malim nijansama u načinu na koji pomenuta neprijatna pitanja postavljaju.

A kada uspe da ubedi nekog poslodavca da to što ima/planira decu nije prepreka njenom profesionalnom obavljanju posla, onda sledi teži deo. Treba uskladiti obaveze, dobro se organizovati, i isplanirati sve svoje raspoloživo vreme. To nije nimalo jednostavno ako imate feksibilno radno vreme, što uglavnom znači da skoro uvek ostajete prekovremeno, a skoro nikad ne odlazite ranije. Situacija je još gora ako porodične obaveze morate sasvim sami da obavljate. Izborite se za to da i drugi učestvuju u porodičnim aktivnostima, pre svega Vaš partner. On je u roditeljstvu potpuno ravnopravan sa Vama, i kao takav mora da se uključi u vaspitanje svoje dece. Jer, i ne-vaspitavanje jeste način vaspitavanja, pa razmislite o posledicama! Iskoristite dobru volju baka, deka, tetki, komšinica, kada požele da vode oni decu u obdanište, park, na rođendan kod drugara. Ako imate prijatelje sa decom istih godina, dogovorite se da nekim danima oni organizuju dečje aktivnosti, a nekim danima ćete Vi. A ako baš nemate nikoga ko bi mogao da Vam pomogne, uvek Vam ostaje mogućnost da platite nekoga da Vam jednom nedeljno generalno sredi kuću, ili dva-tri puta nedeljno pričuva dete.

U svetu mnoge velike kompanije stalno smišljaju nove načine da izađu u susret ženama koje za njih rade, a imaju malu decu. Tu su obdaništa za decu zaposlenih u sklopu firme, plaćeno extra odsustvo za majke sa bebama, klizno radno vreme, obavljanje posla od kuće… Nadamo se da će jednog dana ovako nešto biti realnost i kod nas. Za sada, i dalje se svi snalazimo na raznorazne (ne)moguće načine, i što je potpuno neverovatno, zaista nam i uspeva! To znamo jer je svakim danom sve više žena oko nas koje jesu uspešne u svom poslu, a istovremeno uspevaju i da se bave svojom porodicom. Pa ako je njima uspelo, zašto ne bi i Vama, zar ne?

I za kraj samo još jedan savet: nikada, ali zaista nikada, nemojte osećati krivicu zato što ste zaposleni, i niste po ceo dan sa detetom. Ne slušajte zlonamerne komentare koji Vas predstavljaju kao lošu majku koja nema vremena za dete. Takve komentare obično daju oni koji sami nisu sposobni da obe stvari pokušaju da rade kako treba. I nije stvar u kvantitetu vremena koje provodite sa svojim detetom, već u njegovom kvalitetu. Iskoristite vreme na najbolji način i Vaše dete će Vam biti zahvalno.

Kategorije: deca i posao
Komentari: