Zašto niste došli na zakazani razgovor za posao - zaglavio sam se u liftu, majke mi!
13. 06. 2008. autor: Vera PetrovicU poslednje vreme nam naši klijenti koji traže nove zaposlene saopštavaju da im se dešava sledeće: kandidati im se uopšte ne pojave na zakazanom razgovoru! Zovu telefonom, raspitaju se malo, zakažu intervju i - ne dođu! Zašto se to dešava? Ja sam zaista bila zatečena ovim podatkom, jer mi je delovalo neverovatno da ljudi koji traže posao, iznenada propuste priliku da ga (napokon) pronađu.
U razmeni misli sa kolegama oko eventualnih uzroka, zaključak je bio da se možda kandidati uplaše od intervjua. A ima li razloga za strah? To ne treba shvatati kao nekakav događaj od koga vam zavisi ceo život, budućnost i sl. jer to jednostavno nije tako. Doživite sve to manje fatalistički i biće vam lakše i da se opustite i da odgovarate na postavljena pitanja; bićete prirodniji a to je upravo ono što druga strana od vas očekuje. Odgovarajte iskreno, da se ne biste negde zapetljali u sopstvenu laž. Sebe i svoja dosadašnja postignuća predstavljajte u pozitivnom svetlu (nemojte lagati, već insistirajte na onome što je kvalitet). Ako doživite iznenadni pad samopouzdanja pa zbog toga ne dođete na zakazani intervju, imajte u vidu da se samopouzdanje uči, niko se ne rađa sa ogromnom verom u sebe i svoje sposobnosti. Podsećajte stalno sebe na sve ono zbog čega ste ponosni, zbog čega vas drugi ljudi vole; ako i dalje ne znate šta je to, pitajte drage ljude oko sebe, oni će vam sigurno reći bar nekoliko razloga zbog kojih bi trebalo da budete ponosni i samouvereni. Na kraju krajeva, pa nije ništa strašno ni ako taj poslodavac nije oduševljen vama, to samo znači da trenutno ne traži osobu sa vašim kvalitetima, već sa nekim drugim. To nikako nije razlog da se deprimirate, to je kao da ste se potresli oko toga što neko voli plave oči, a vaše su smeđe! Sigurna sam da ste tu vrstu depresije prerasli još na pragu punoletstva.
Drugi potencijalni razlog za izbegavanje intervjua za posao je strah od raznoraznih testova koje treba uraditi; tu su testovi inteligencije, opšte informisanosti, ličnosti, memorije, matematičko-logičkih sposobnosti… Ovde tek nema nikakvog razloga za strah, verujte mi ne možete biti toooliko drugačiji od svih ostalih. Ako ste završili školu, fakultet, bavite se još nekim dodatnim aktivnostima, vaša inteligencija je sigurno u gornjoj polovini prosečnih vrednosti; čitate novine, gledate TV, surfujete po internetu-vaša informisanost je sigurno više nego zadovoljavajuća. A što se tiče testova memorije, otkriću vam jednu tajnu: ako treba da zapamtite informacije koje su nepovezane i bez smisla, NIKO ne može odjednom da zapamti više od 7 takvih informacija! Zato glavu gore, volite sebe, ponosite se sobom i nikad se ne predajte pre same borbe.
Ima tu verovatno i drugih razloga za nepojavljivanje na intervjuu: “zaglavio sam se u liftu, majke mi”, “predomislio/la sam se”, “zvali su me na drugo (bolje) mesto”, “možda baš i ne želim da počnem da radim”, “sigurno je konkurs namešten”, ali o njima neki drugi put.
13. 06. 2008. u 12:48 pm
Cao Vera, super je tekst.
Zamisli mene su na razgovoru za posao pitali: “Gde se mreste jegulje”
Ne znam da li to ima nekog značenja i šta su time saznali o meni,
moram da naglasim da sam konkurisao za posao šalterskog sluzbenika u banci.
13. 06. 2008. u 12:55 pm
E super je naslov, lift je extra fora!
Igore, zamisli mene su pitali nesto jos gluplje: koju je visinu preskocio Dragutin Topic neke tamo godine u zatvorenoj dvorani u nekom tamo gradu!!!
Naravno da sam pobegla glavom bez obzira, u zivotu se nisam gluplje osecala!
13. 06. 2008. u 12:56 pm
Pre nekoliko nedelja nam je dosao covek na razgovor za posao. Zakasni je 45 minuta. Ok - pojavio se jeste ali sa zakasnjenjem od skoro sat vrmena. Zamislite kakav utisak ostavlja na buduceg posldavca covek koji je zakasnio. Sve i da je guzva na mostu, da ste se zaglavili u lifu ili da je pala trola - dajte sve od sebe da dodjete na vreme. Sedite i popite sok u blizini mesta za razgovor za posao. Udahnite i udjete smireni na razgovor.
13. 06. 2008. u 1:00 pm
i josss….jedan od najglupljih izgovora koje sam cula za ne pojavljivanje - ja i tako nisam trazio posao - prijavila me devojka????!!!!
13. 06. 2008. u 1:06 pm
Draga Vera,
do sada mi se nije desilo da se zaglavim u liftu, ali nikad nije kasno. Ja lično najviše mrzim testove. A kad smo kod pitanja na razgovoru za posao mene su pitali jednom :‚‚Kako bi preuzela stručnjaka Bil Gejtsu‚‚
Tog momenta sam se pokajala što sam uopšte došla na razgovor.
18. 06. 2008. u 1:52 am
Vera, postujem Vas tekst, kao i razmenu iskustava sa Vasim kolegama. Da li ste se zapitali nekada, mozda neko dolazi iz unutrasnjosti na zakazani razgovor, pa mozda nije imao novac za kartu….ne mora bas da bude sve u liftu
Ili ste toliko surovi da razmisljate superiorno, elitisticki i pomalo previse “prestonicki”…..ti likovi koji traze posao, a mole Boga da ga ne nadju…..njih ne treba ni komentarisati…..nije se pojavio….pa dobro…..sledeci put ako konkurise, nemojte ga ni zvati na razgovor
19. 06. 2008. u 8:57 am
Poštovani gospodine, ja nimalo nisam imala nameru da zvučim “superioriorno, elitistički i prestonički”, čak nisam baš ni sigurna iz kog dela mog teksta ste to zaključili.
Poznajem dosta ljudi, počev od mene same, koji su odlazili na zakazani razgovor u drugi grad. Ponekad i više puta. I taj odlazak van prestonice podneli stoički; i naravno pojavili se u tačno dogovoreno vreme. Ako nešto hoćete da uradite, naći ćete način; ako nećete, naći ćete izgovor! Ovo je rekao neko pametniji od mene, ali znači upravo ono što ja hoću da kažem.
26. 06. 2008. u 8:11 pm
A da li je neko uopste uzeo u obzir opciju,da smo se razocarali onim sto smo culi o datoj kompaniji,pa zbog toga nismo otisli na razgovor?