Prišli ste kraju fakulteta…Još par ispita, eventualno diplomski i gotovo!!! I šta dalje…?!! Prijavite se na Zavod za tržište rada, ako imate sreće da vas pozovu i dobijete neki posao- odlično!!!…A šta ako vas ne pozovu…!?

Onda, logično! ,sledi pretraživanje oglasa za posao, što na sajtovima za zapošljavanje, što u dnevnim novinama. Ali, primetićete da u svakom(dobro…skoro svakom), konkursu kao uslov se postavlja dve godine iskustva! A ukoliko ste tek završili fakultet i nemate iskustva- onda ste u problem, zar ne?!

Eeee…rešenje je u volontiranju!!! Volontiranjem stičete neophodno iskustvo. Ono pruža i više od znanja i upućivanja u posao. Ono vam pruža mogućnostu uvida u međuljudske odnose u poslovnom okruženju, mogućnost komunikacije sa nadređenima, mogućnost upoznavanja tog sistema (govorim o volontiranju vezanom za administrativne poslove…jer je negde takvo moje iskustvo…)!

Takođe, vam pruža mogućnost razumevanja „konkurencije na poslu“…u smislu takmičenja među kolegama. Konkurencije uvek ima,osim ukoliko ne volontirate sami u nekoj firmi….što je najčešće suprotno.

Za ličnu dobit je nabitnije pokazati interesovanje za posao, i želju za učenjem. I stvarno je bitno ne samo pokazati, nego tako i misliti. Tu smo nešto da naučimo, zar ne?! „Situacije“ volontiranja će se razlikovati od firme do firme- u smuslu da će u nekoj firmi biti zainteresovani za vas, jer ste im od koristi (što je bolji tj. odličan slučaj)!
Zašto?
Zato što se u takvoj situaciji najviše ostvaruje cilj volontera- a to je naravno, da se stiču znanja i veštine……tj. radno iskustvo!

Postoje i organizacije u kojima ste „odrađeni“ kada volontirate. To se najčešće dešava kada kroz neku organizaciju „prolaze“ generacije i generacije volontera…! U tom slučaju zaposleni su najčešće umorni od milioooon pitanja volontera, jer bi svaka nova generacija trebalo da se obuči- čak iako su u pitanju najjednostavniji poslovi.

Kada ste volonter najbolje je da pokušate sami da shvatite sistem obavljanja posla; da izbegavate da postavljate pitanja za nebitne stvari(ne dosađivati…!), ostaviti ta pitanja za nešto značajno i korisno.

Lično iskustvo mi govori da nadređeni generalno vole volontere (čak i zaposlene) koji „rade i ćute“! Hmm….možda i nisam u pravu….! Ali s druge strane, bombardovanje novim idejama i pokušaj reorganizacije celokupnog načina rada kada ste volonter je pomalo besmisleno! Jer prvo niste u poziciji to da radite,a drugo time direktno ugrožavate autoritet „nadređenog“. Poneka nova ideja ,koja je korisna (treba unapred razmisliti šta se predlaže…) nije na odmet! Drugu krajnost, kao što je nerad i „provlačenje“ besmisleno je i komentarisati kao nešto apsurdno.

Lepo je ukoliko deo posla znate, ali vrlo često (gotovo uvek) je slučaj da se posao obavlja na potpuno drugačiji način u praksi, nego u teoriji. Tu ste nešto da naučite!!! Ukoliko mislite da sve znate onda bolje odustanite i sačekajte da se pojavi neko drugo, za vas, interesantnije volontersko mesto!

Pomenula bih još konkurenciju…čak i među volonterima postoji konkurencija! Naravno, uvek postoji opcija da firma nekog od volontera zaposli,a to nikad ne budu svi volonteri. Ljudi(volonteri) su toga svesni.

Meni se čini da je konkurencija među volonterima izražena na početku volontiranja. Posle izvesnog vremena zajedničkog rada, upoznate se i sa firmom i sa volonterima i shvatite svoju poizciju. Formirate svoje stavove od drugim volonterima, o nadređenima, o poslovnim zadacima; a i volonteri se nekako među sobom rasporede ko će šta da radi….! U suprotnom slučaju ukoliko je nadmetanje izraženo tokom celog perioda volontiranja, jednostavno se usredsredite na posao i zaboravićete na ono što vas nervira!!!

U svakom slučaju, volontiranje može samo da vam pomogne tako da volontirajte i samo volontirajte!!!