Ovih dana onaj ko je uspeo da preživi dan a da ne čuje, ne vidi ili ne pročita, reč „fudbal“, ili nije stalni stanovnik ove planete ili je davno odlučio da ode u pustinjake-misionare-trapiste.

Koliko god bismo želeli da budemo originalni (ili, u ovom slučaju, ekscentrični) – teško možemo da pobegnemo od „najvažnije sporedne stvari“. Svakako ne želimo da sipamo so na ljutu ranu, pa nećemo pomenuti ni „r“ od reprezentacija.

Ali, fudbal jeste povod za ovaj tekst. Fudbal kao zajednički napor, kao timski rad, kao zajednička želja da se postigne cilj i kao velika radost kada se do tog cilja stigne. Ljudi koji rade srcem i rade zajedno će pobediti – bilo da je u pitanju komplikovana odbrana protivničkog tima u fudbalu ili zamke savremenog poslovnog sveta.

Na ovom EP, vrlo upadljivo dolaze do izražaja neki važni elementi timskog rada oko kojih se lome koplja savremenih teorija i od kojih je možda najbitniji: uloga pojednica u timu. Teorija govori o tome da je snaga tima u svakom pojedinom članu, a snaga svakog pojedinca je tim. Gledajući velike individualne zvezde pojedinih timova, ne možemo da se ne setimo izreke američkog predsednika Trumana koji je rekao da je „zapanjujuće šta možete da postignete ukoliko vam nije važno kome će pripasti zasluga za to“. Individualci u timovima (u sportu, kao i u poslovnom svetu) imaju tendenciju da se bore za ličnu slavu, lični prestiž i poziciju. Način na koji se oni odnose prema osujećenju, porazu ili samoj igri govori o tome da je lakše doći do kvalitenih igrača nego ih naterati da igraju kvalitetno. Talenti možda pobeđuju u utakmicama, ali timski rad i inteligencija osvajaju prvenstva.

Ne ulazeći u kvalifikacije o tome kakav se fudbal igra, koja škola fudbala je bolja, da li se promenio odnos prema igri - jer to i nije povod za ovaj tekst – vidimo još jednu važnu stvar: da su svi pobednički timovi orijentisani ka zajedničkom cilju. To im daje neophodnu hrabrost, otvara im oči i ništa ih ne može odvratiti od ostvarivanja te namere. Ne plaše se svetskih prvaka, razmaženih velikih zvezda, neprijateljske publike…Ne razmišljaju o tome da su u klupskim takmičenjima možda smrtni neprijatelji. Pobednički tim ima osećaj pripadnosti – gledamo ih kako ljube grb na dresu, pevaju himnu, vidimo ih kako radost postignutog gola dele sa saigračima i navijačima. U tim timovima je sasvim očigledno da je postignut onaj stepen razumevanja i saradnje gde je svaki pojedinac dovoljno siguran u sebe i svoj doprinos da može da prihvati i ohrabri veštine ostalih.

Zato i kad navijamo u fudbalu (u ovom slučaju za neke druge, ozbiljne reprezentacije), treba da imamo u vidu značaj tima i timskog rada. Individualni doprinos grupnom naporu – to je ono što čini da tim napreduje, da kompanija napreduje, da društvo napreduje i da civilizacija napreduje.

Niko ne može sam da odzviždi simfoniju. Nju mora da svira orkestar.

Svetlana Mirković
HR Direktor
Actavis - Zdravlje

“Preuzeto iz “MANAGEMENT News and Views” -
mesečni e-zine Skills Trening Centra.”