U serji i filmu Sex i grad - Samantha je slobodnjak - otuda njena slika ovde.

Slobodni letač - u slobodnom prevodu ili kako se uobičajeno kaže na srpskom freelancer?!!! Šta rade ti ljudi, ko ih zapošljava i kako dolaze do svog mesečnog novčanog priliva. Kako možete postati slobodnjak i da li je to teži ili lakši put do zaposlenja. I pitanje pre svih pitanja - imate li hrabrosti za ovakav mesečni stres?

Pre svega slobodnjak može da postane svako sa sigurnošću u svoje znanje i dovoljnom količinom hrabrosti da menja poslove češće od ostalih ljudi. Bilo da ste fitness trener ili na primer organizator sportskih aktivnosti - svoje usluge možete ponuditi firmama koje vas angažuju po posebnim projektima. Razlika izmedju preduzetnika i slobodnjaka je u tome što preduzetnik ima uglavnom firmu i nudi servis svoje firme ili kompanije dok neko ko je freelencer nudi isključivo i samo svoje usluge.

U Nemačkoj - velika je grupa ljudi koji na ovaj način ostvaruju svoja primanja. Na primer inženjeri ili lekari koji potpisuju kratkoročne ugovore izmedju 3 - neogradnčeno - broja meseci i na taj način se samozapošljavaju. Oni su u obavezi da svoje socijalno, zdravstveno osiguranje sami plaćaju i naravno da sami biraju koju će varijantu odabrati. Državno osiguranje, privatno , da li će uplaćivati novac u penzioni fond ili će štednju za stare dane sami organizovati. Država podržava ovaj način samozaošljavanja jer na konkurentnom tržištu radne snage, ovi ljudi su pravi vukovi. Pronalaze sami projekte, bore se da budu bolji i konkurentniji u znaju od ostalih, rade duže i predaju se ozbiljnije projektu jer od njihovog znanja i zalaganja zavisi da li će na nekom projektu ostati ili ne. Mnoge kompanije opredeljuju se za freelencere jer odmah dobijaju sposobne, motivisane ljude koji mogu da počnu da rade posao - praktično odmah. Takodje po isteku ugovora nemaju nikakvu obavezu prema ovim ljudima u smislu otpremnine ili bilo kakvih otkaznih bonusa.

Zapošljavanje na stari način je davna prošlost. Dodjete u neku firmu i tu ostanete do penzije - na žalost ili na seću po poslodavca - prošla su ta vremena. Tržište radne snage je toliko aktivno da ljudima nisu strana ni putovanja, ni promena mesta boravka unutar jedne zemlje ili čak van zemlje. Freelenceri su takode pokretljiviji i u dnevnim migracijama - putovanje do 100 km nije uošte redak slučaj - jednostavno - projekat ili klijent su u drugom gradu.

Logično je da za ovu količinu stresa koja podrazumeva putovanja, promene mesta boravka, duži rad, mnogo više učenja i ostajanja u trendu sa tehnologijjama ili novinama na tržištu poslodavac mora da plati više.

Jedan kvalitetan slobodnjak vredi puno više na tržištu radne snage od prosečnog zaposlenog. To je kao u fudbalu - postavka prvog tima nekog skupog kluba je najbolja. Fudbaleri imaju dobre ugovore ali to ih košta znoja, rada i talenta.

Ako se uzdate u podmladak svoga kluba a ne u gotove igrače morate da plaćate školovanje, da čekate i da se nadate da se neće povrediti i da će talenat doći do izražaja. Kod skupih nema dileme - dobri su i zato toliko koštaju.

Država podržava osamostaljivanje i novčano. U Nemačkoj postoji projekat koji se podnosi birou za rad - biznis plan za osamostaljivanje. Ovaj plan treba da sadrći i dokaz da neki posao možete sami da radite - diplomu o stručnim znanjima, prethodno radno iskustvo, godine provedene na nekoj vrsti posla….

Koji posao možete da radite kao samostalni igrač - praktično sve - od toga da ste fitness trener ( napravite sajt, razradite plan, snimite potencijalne klijente) ili da ste na primer dobar kuvar koji gostuje po poznatim restoranima i na taj način podiže nivo usluge. Verujem da bi i dobar dizajner mogao da bude slobodnjak kao i prodavac.

Ipak, uzmite u obzir nekoliko važnih stvari: imate li tržište za vaše usluge, formirajte cenu, borite se za deo tržišnog kolača.

Da bi ste bili najbolji - morate da ulažete pare i vreme u svoja stučna znanja - obuke, seminari, stučna literatura i konstantni i neprestani rad.