U zamračenim i tihim kancelarijama na najvišim spratovima poslovnih zgrada u celom svetu donose se teške odluke o budžetima firmi za sledeću godinu. S obzirom na mračne ekonomske prognoze, većina planova uključuje i ono od čega se diže kosa na glavi: broj radnika koji više nisu potrebni, koji čak nužno moraju da odu kako bi firma opstala.

Strah od mogućeg gubitka posla je uz strah od bolesti postao najveća mora današnjice, što dokazuju nove ankete sprovedene širom Evrope, u Americi, Aziji… Taj strah ne pripada isključivo radnicima - u smislu podređenih. Osećaju ga svi, uključujući i najviše rangirane šefove.
Firmama, s druge strane, izazov nije samo u tome da odluče koliko radnih mesta srezati, problem je u današnje vreme pomiriti izjave tipa “ljudi su naša najveća vrednost” s uredno planiranim smanjenjem broja radnika za sledeću godinu.

Poslednjih nekoliko godina sve više se piše i govori o tome da je danas ključ uspešnosti firme u “lovu na talente”, “pravim ljudima na pravim mestima” i zadržavanju ključnih ljudi. U tom smislu, bilo koji poslodavac koji se pokaže brz na rezanju verovatno će imati velikih teškoća prilikom regrutovanja i zapošljavanja najboljih ljudi jednom kad kriza prođe.
S druge strane, postoji priličan broj firmi u kojima je i u “dobrim vremenima” do sada bilo jednostavno premalo ljudi. Mahanje “skalpelom” nad planovima broja radnika kod njih može da pruzrokuje, pored uklanjanja viška masti, i rezanje samog mišića. Bilo kakve rezove moraju da prate i obimne rekonstrukcije celovitog poslovanja firme - što ionako nikad nije dobro raditi u vremenu intenzivnih pritisaka na budžet.

A oni na koje se planovi odnose? Šta oni mogu da učine kako bi možda izbegli “makaze”? Čuveni “Harvard biznis rivju” je krajem septembra objavio nekoliko saveta za preživljavanje  recesije:
- prvenstveno, prihvatite činjenicu (opet i ponovo) da nema sigurnog radnog mesta. Nema sigurne firme i nema sigurne nacionalne ekonomije;
- počnite da se ponašate kao pobednici: neka ne govore o vama kao o osobi koja “širi svoju depresiju po firmi”, uz zlurado veselje objašnjava krizno stanje u firmi najavljujući “totalni raspad” ili slično. Dokazujte, uvek i ponovo svoju vrednost za firmu, za kupce, za korisnike, ali i za kolege;
- postanite vidljivi: pojavite se na sastancima koje ste do sada izbegavali, izađite iz svoje kancelarije i pokažite interes za rad svojih kolega i saradnika, poradite malo na svom ličnom marketingu;

- najteži savet je onaj u kojem se preporučuje “pružanje nade svojim pretpostavljenim”. Primer: “Ako šef radi na planu restrukturiranja i pita imate li neke ideje, ponudite realna rešenja. Ne protivite se promeni, podstaknite svoje kolege da je prihvate”. Drugim rečima, budite dobri sa svojim šefom - ma šta o njoj ili njemu mislili!

 Preuzeto iz dnevnih novina Blic, dodatak Posao