U literaturi se nalaze različiti termini koji se odnose na mobing. Termin “mobbing” najčešće se nalazi u švedskoj, nemačkoj i italijanskoj literaturi, dok u zemljama engleskog govornog područja nailazimo na termin “Bullyng”, a u SAD-u najčešći termini su “work abuse” ili “employee abuse”. “Bullyng” je termin koji se u engleskoj literaturi često koristi i za maltretiranja učenika u školi od strane učenika ili nastavnika.
Puno je i termina kojim se pokušava prevesti “mobbing”: psihološko zlostavljanje, psihološko maltretiranje, psihološki terorizam, moralno maltretiranje, moralno zlostavljanje itd.

Reč “mobbing” dolazi do engleskog glagola “to mob”- bučno navaliti, nasrnuti u masi.
Prvi naučnik koji je počeo istraživati ovaj fenomen bio je nemački psiholog Heinz Leymann. On je zaslužan jer je prvi upotrebio naziv “mobbing” za određena ponašanja na radnom mjestu, odredio njegove karakteristike, posledice na zdravlje, a osnovao je i kliniku za pomoć žrtvama.

Reč “mobbing” Leymann je pozajmio iz etologije Konrada Lorenza. Naime, Lorenz je tom rečju nazvao ponašanje nekih vrsta životinja koje udružujući se protiv jednog svog člana napadaju ga i isteruju iz zajednice, dovodeći ga ponekad i do smrti. Slično ponašanje ljudi u radnoj sredini Leamann je nazvao mobingom.
Aktivno proučavanje mobinga započelo je pre 10-ak godina. Prava radnika su danas veća, nego što su bila. Stoga su nastala mnoga istraživanja tog fenomena sa željom da se što bolje prepozna i odrede njegove karakteristike kako bi se moglo raditi na poboljšanju kvaliteta međuljudskih odnosa i na prevenciji mobinga.
S druge strane, velika konkurencija na tržištu, globalizacija, organizacijske promene (privatizacija, spajanje, restrukturiranje, informatizacija), ekonomska kriza, new economy, nesigurnost radnih mesta i očekivanje fleksibilnosti od radnika doveli su do povećanja učestalosti mobinga. Moralna maltretiranja postala su uočljivija više nego ikada. Poslodavci su prisiljeni da analiziraju svaki problem koji ima negativne posledice na produktivnost i na troškove proizvodnje. Istraživanja su dokazala da je jedan od važnih faktora koji utiču na povećanje troškova i mobing. Leymann je procenio troškove koje ima preduzeće zbog mobinga (godišnji gubitak je od 30.000. do 100.000 $ po radniku koji je bio pod uticajem mobinga).

U Nemačkoj jedan radnik koji je bio pod uticajem mobinga košta preduzeće između 25 i 75 hiljada eura godišnje zbog gubitaka uzrokovanih odsustvovanjem s posla zbog bolovanja, smanjenja radnog učinka i zbog grešaka u radu. Statistički podaci ukazuju da 50% radnika “izvrgnutih” mobingu ide na bolovanje 6 nedelja godišnje, 31% od 1,5 meseci do 3 meseca, a 11% ostaje kod kuće na bolovanju više od 3 meseca godišnje.

Definicija mobinga
Prema Leymannu: “Mobing ili psihološki teror u poslovnom životu odnosi se na neprijateljsku i neetičku komunikaciju koja je usmerena na sistematičan način od strane jednog ili više pojedinaca, uglavnom prema jednom pojedincu, koji je zbog mobinga stavljen u poziciju u kojoj je bespomoćan i u nemogućnosti da se brani i držan u njoj pomoću stalnih maltretirajućih aktivnosti. One se odvijaju s visokom učestalošću (najmanje jednom dnevno) i u dužem razdoblju (najmanje 6 meseci). Zbog visoke učestalosti i dugog trajanja neprijateljskog ponašanja, to maltretiranje dovodi do značajne mentalne, psihosomatske i socijalne patnje”.

Aktivnosti kojima se radnik zlostavlja mogu se podijeliti na:
1.) Napadi na mogućnost adekvatnog komuniciranja
- nadređeni i/ili kolege ograničavaju mogućnost izražavanja žrtve; žrtva se prekida u razgovoru; odbijaju se neverbalni kontakti sa žrtvom (izbegavaju se pogledi, ne primećuju se znakovi npr. dizanje ruke itd.)
2.) Napadi na mogućnost održavanja socijalnih odnosa
- žrtva se stalno izoluje, niko joj se ne obraća, svi se ponašaju kao da žrtva ne postoji, žrtva je premeštena u kancelariju daleko od kolega, ne poziva se na zajedničke sastanke, neformalna druženja kolega i slično.
3.) Napadi na ličnu reputaciju
- izmišljanje priča o žrtvi i njenom privatnom životu, ogovaranje, ismejavanje, negativni komentari ličnih karakteristika žrtve itd.
4.) Napadi na profesionalni kvalitet
- stalne kritike i prigovori, vređanja, preterana kontrola, stalna kažnjavanja i niska ocena rada, žrtvi se ne daju radni zadaci i oduzimaju joj se sredstva za rad npr. telefon, računar (sindrom “praznog stola”), zadaju joj se zadaci neprilagođeni profesionalnoj kvalifikaciji (zadaci su ili prejednostavni ili preteški i zahtevaju od žrtve sposobnosti koje nema, cilj je naterati žrtvu da pogreši), zatrpavanje zadacima i određivanje kratkih rokova (sindrom “punog stola”), stalno menjanje radnih zadataka.
5.) Napadi na zdravlje
- žrtva se prisiljava da obavlja zadatke koji narušavaju njeno zdravlje, ne dopuštaju se godišnji odmori i slobodni dani, preti se fizičkim napadima, žrtva se seksualno zlostavlja (u nekim istraživanjima pod terminom “mobbing” se podrazumeva samo psihološko zlostavljanje i pručava se odvojeno od sekusalnog zlostavljanja i telesnog nasilja, dok su u drugim fizičko i seksualno nasilje samo jedan od oblika mobinga -moralnog maltretiranja).

Po Leymannu svaki radnik tokom svog radnog veka ima 25% šanse da bude bar jednom žrtva mobinga.
Mobing je daleko više od povremenih konflikata ili kancelarijskih svađa. Ko čini mobing ima svesnu nameru (retko nesvesnu) da naškodi radniku i/ili da ga na kraju prisili da napusti radnu sredinu.

http://www.mobbing.hr/m_mobing/mobbing_zlostavljanja.htm