U poslednje vreme ste sigurno milion puta čuli “kako neko ide na neki seminar” ili “kako neko organizuje neki seminar” i sl. Seminari su na velika vrata ušli u našu zemlju, (ili došli sa Zapada, kako se to popularno kaže…) posebno kao odličan obrazovni oblik za usavršavanje zaposlenih (čemu i služe seminari, između ostalog…). Čak i pojmovi kao što su doživotno obrazovanje ili andragogija kao nauka se pojavljuju u dijalozima zaposlenih, ali je još uvek rano za razglabanje o tome…

Svi mi imamo predstave o tome šta je seminar, ali malo nas je zapravo čulo celu pozadinu priče o seminaru. Zato ću ovde predstaviti u kratkim crtama sve obrazovne oblike i naravno seminar, kao centralnu temu pisanija…

Obrazovni oblici (tj. andragoški obrazovni oblici –andragogija = nauka o obrazovanju odraslih) se dele na: intenzivne- sa stalnim sastavom učesnika i ekstenzivne – masovne oblike rada. Postoje i neke druge podele, ali one su manje važne…pa da ne komplikujemo!

Elem, intenzivni oblici su: odeljenje, kurs, seminar, kružok, sastanak, simpozijum, konferencija, savetovanje, kongres i studijska grupa.

Ekstenzivni oblici su: javno predavanje, ciklus predavanja, diskusiono veče, debatno veče, javni razgovor…….. itd.

Ovde ćemo se uglavnom baviti intenzivnim oblicima, čija je glavna karakteristika stalni sastav učesnika i kontinuirani rad…!

1. Odeljenje – postoje pri redovnoj školi( kao što svi znamo), preduzeću…Kod ovog oblika funkcioniše predmetno- razredno- časovni sitstem.

1. Kurs –predstavlja kontinurani niz vežbi iz jednog područja ili kompleksa područja. Cilj mu je sticanje znanja i veština, a završava se proverom znanja, što je većina nas i iskusila….
2. Kružok Mene kružok asocira na “skupilo se društvo, seli smo u krug pa pričamo… ” , e pa otprilike i jeste tako samo što iz te priče treba nešto da se nauči…!
   Kružok se danas kao oblik jakooo retko koristi, ali je bio vrlo aktuelan za vreme NOB-a (narodno oslobodilačke borbe tj. drugog svetskog rata!) kao obrazovni oblik koji se koristio za opismenjavanje! Kod kružoka je akcenat na razmeni iskustava u grupi. Grupa mora biti ograničena na 5-6 članova, ako želi biti uspešna i ostvariti svoju svrhu. A svrha tj. cilj kružoka je proširivanje, produbljivanje a ponekad i sticanje znanja.
3. Simpozijum (gr. skup,gozba) je oblik koji se često pominje, isto kao i seminar ali i kongres. U okviru simpozijuma se raspravlja o istoj temi- sa različitih aspekata ili o nekoliko problema iste teme- sa jednog spekta. Kao nosilac organizacije simpozijuma se javlja naučna institucija (univerzitet, instituti…).
4. Konferencija- prethodi kongresu (kao i u ovom tekstu…) Usmerena je na davanje smisla vlastitoj delatnosti u nekoj oblasti ( npr. nauka, politika, kultura…).
5. Kongres kao obrazovni oblik predstavlja kombinaciju više oblika.
   Cilj kongresa je izveštavanje, dogovaranje o zajedničkim poslovima i rezultatima i donošenje smernica za dalji rad u okviru dužeg perioda. Održavaju se na četiri godine, a ako nešto “zaškripi” između se održavaju konferencije.
6. Savetovanje se organizuje sa ciljem razmene iskustva povodom rešavanja različitih društvenih i stručnih problema. Rezultat savetovanja su zajednički stavovi, a cilj savetovanja je da se približe stavovi u rešavanju problema.
7. Konsultacije – to je bolik koji zavisi od aktivnosti učesnika. Konsultacije mogu biti grupne i individualne; takođe i stalne i privremene itd.
8. SEMINAR (gr. rasadnik) u praksi se tretira i kao oblik i kao nastavna institucija. U obrazovanju odraslih seminar je oblik koji se primenjuje na usavršavanju učesnika,danas vrlo aktuelan kao oblik usavršavanja zaposlenih! Plan i program seminara obično razrađuje uži krug problema. Karakteristično za rad seminara je to da individualna znanja postaju zajednička kroz dinamičku interakciju učesnika tj. razmenu iskustva učesnika…..to je pravi razlog zbog kojeg vas teraju da pričate svoja iskustva na seminaru………!
   Potrebno je maksimalno iskoristiti dosadašnja iskustva učesnika, nastavnik tj. voditelj seminara u svemu tome ima samo posredničku ulogu. Pored toga što je predavač nastavnik, dakle, postaje i organizator nastave, i koordinator, i instruktor a i konsultant.
   Što se tiče organizacije seminara, za nju je karakterističan ekipni rad.

Seminar najčešće počinje upoznavanjem. Po strogim pravilima to upoznavanje bi trebalo da počne upoznavanjem učesnika sa institucijom, pa da glavni čovek institucije otvori seminar itd…sve po protokolu……ali to u praksi najčešće nije tako, naravno opet u zavisnosti od tima koji organizuje seminar!

Obično se prvo predstavi voditelj seminara, pa onda se predstave svi učesnici ponaosob, a tako se i međusobno upoznaju.Nakon toga se najčešće daju informacije o programu i planu, satnici i režimu rada, što zapravo i predstavlja fazu direktnog uvođenja u rad. U toku seminara najčešće postoje i praktične vežbe, u vezi sa temom seminara. Voditelj kroz različite vrlo kreativne igre će se maksimalno truditi da savladate i praktični deo znanja. Generalno, kod seminari imaju svrhu da savldate korisna znanja ali i da umete da ih primenite. Na kraju seminara se neizostvno vrši evaluacija. Evaluacija ima za cilj: 1) poboljšanje sličnih seminara u budućnosti i 2)upoznavanje novih potreba onih koji su prošli seminar.

Seminare po trajanju delimo na: kratkotrajne 1-3 dana, nedeljne, dvonedeljne i dugotrajne. U praksi su najčešći seminari koji traju jedan dan ili par dana.

Maksimalno dnevno vreme rada je 5-6 sati…….što je korisno za znati!

Ukoliko vas uskoro očekuje neki seminar, a prethodno niste bili ni na jednom, sada znate šta da očekujete!

Osnovi andragogije, Dušan Savićević