Reakcije žrtava mobinga
Istraživanja pokazuju uobičajeni obrazac reagovanja na moralno zlostavljanje. Karakteristične su sledeće reakcije:
1) Početno samookrivljivanje - prva pomisao žrtve je da je on/ona sigurno nešto pogrešio i da je krivica u njemu. Uobičajene misli koje se javljaju u tom razdoblju su: “U čemu sam odgovoran za situaciju koja se dogodila (kreirala), “U čemu sam pogrešio”, “Ne razumem što se dešava”, a karakteristična su osećanja zbunjenosti i anksioznosti.
2) Usamljenost - osećaj da je ostao sam i da se to samo njemu događa. Žrtva je često postiđena zbog svega što se događa i boji se da joj drugi neće verovati, pa stoga ne govori o problemu s porodicom i prijateljima. Takođe se javlja bojazan kako bi ga drugi mogli okrivljivati. Ponekad ako i iznesu svoj problem, u porodici ne nailaze na podršku, odnosno na samom početku možda i imaju podršku, ali nakon nekog vremena podrška nestane. Ta se pojava zove dvostruki mobing. Uobičajena misao koja se javlja u tom razdoblju je: “Drugima se to ne može dogoditi”, a karakteristična su osećanja anksioznosti i depresije.
3) Lično obezvređivanje - Osećaj bezvrednosti samo je jedan od simptoma prave depresije koja je često jedna od posledica mobinga. Žrtva je preplavljena mislima: “Nisam na nivou te situacije”, “Ne mogu rešiti problem, jer sam nesposoban, ništa ne vredim”.

Posledice mobinga na zdravlje
Svako zlostavljanje, pa tako i ono na radnom mestu, nosi rizik trajnog oštećenja zdravlja. Intenzitet i vrsta posledica zavisi o tri kategorije činilaca: intenzitetu mobinga (moralnog zlostavljanja), dužini trajanja i karakteristikama žrtve (crtama ličnosti).
Zdravstvene smetnje i simptomi žrtava mobinga javljaju se na tri nivoa funkcioniranja:
1. Promene na socijalno-emocionalnom nivou - Poremećaji raspoloženja kao što je depresija, anksioznost, krize plača, stalno razmišljanje o problemu, osećaj depersonalizacije, napadi panike, socijalna izolacija, nedostatak interesa za druge ljude ili za članove porodice, emocionalna otupljenost. Prema istraživanju Staffordshire University, sprovedenom u Velikoj Britaniji, 75,6% žrtava mobinga ima zdravstvene posledice, pati od depresije i ima pad samopoštovanja.
2. Promjene na telesno-zdravstvenom nivou - Glavobolje, poremećaji spavanja, osećaj gubitka ravnoteže s vrtoglavicom, poremećaji u probavnom sistemu, osjećaj pritiska u grudima, nedostatak vazduha, srčane poteškoće, kožne promene, smanjenje kinestetičke osetljivosti.
3. Promene u ponašanju (poremećaji ponašanja) - agresivnost (hetero ili autoagresija), pasivizacija (npr. hipersomnija), poremećaj hranjenja (smanjenje ili povećanje apetita), učestalo korišćenje alkohola, cigareta, lekova, seksualni poremećaji (npr. smanjenje seksualne želje i poremećaj u seksualnoj aktivnosti). Prema istraživanjima sprovedenima u Švedskoj 10-20% suicida ima direktan ili indirektan uzrok u problemima na poslu, dok se u istraživanju sprovedenom u Italiji u 13% suicida anamnestički nalazi zlostavljanje na poslu.

http://www.mobbing.hr/m_mobing/mobbing_zlostavljanja.htm