Psihološke karakteristike mobera V
09. 04. 2008. autor: Sanja KatićPsiholozi tvrde da su zlostavljači moberi osobe s poremećajem ličnosti. To su manje sposobne, ali moćne osobe bez kapaciteta za ljubav, radost, igru, kreativnost, davanje i deljenje. Njima se lako pridružuju slabi u strahu da ne postanu žrtve. Mobingom prikrivaju nemoć u nekoj drugoj sferi svojega života (najčešće privatnog, u braku ili porodici) formirajući oko sebe grupu u kojoj dokazuju svoju moć i važnost na račun žrtve. Često se zlostavljači zapravo osećaju podređeno (iza svake prepotencije stoji neka impotencija). Neretko to čine iz straha da neće biti cenjeni ili da će sami postati žrtva. Neki zlostavljaju i svesno, s namerom da naškode drugome ili da ga prisile da napusti radnu sredinu. To čine kad se osećaju ugroženo ili u situacijama kad postoji npr. višak radne snage. U kriznim vremenima nekih firmi “žrtveno jagnje” se bira zbog unutrašnjih problema i napetosti, pa na njemu svi sami sebi dokazuju da su snažniji i sposobniji.
Ko su i šta su moberi?
Karakteristike mobera (onih koji vrše teror), najčešće pripadaju karakterološkom sklopu poremećaja ličnosti. Fenomenološki, mogu se podeliti u četiri najčešće kategorije:
1.Željan pažnje
o preterano su ljubazni i tako teže održavanju što boljih odnosa sa autoritetima
o selektivno su ljubazni prema saradnicima, posebno prema potencijalnoj žrtvi sa oštrom granicom da/ne
o često izvodi ”jadan ja” i ”posipanje pepelom” dramu
o ako ga neko konfrontira sa ponašanjem, predstavlja se kao žrtva
o ako ga pozovu na odgovornost, konfabulira i krivicu svaljuje na druge
o uvek želi da bude u centru zbivanja
o uglavnom žene
2.Imitator
o nisu profesionalno kvalifikovani, ali tvrde da jesu jer se nalaze u blizini profesionalaca
o često glume profesiju kojom žele da se bave i zahtevni su u pogledu priznavanja zasluga
o manipulativni, ali nekritično tako da se lako mogu isprovocirati
o često prete saradnicima, glume odanost nadređenima ali ih lako i odbacuju nakon što im više nisu od koristi.
3.Guru
o uspešni na uskom polju svoje stručnosti, od saradnika priznati kao takvi, egocentrični, zlostavljaju sve one za koje procene da mogu da ih ugroze
o emotivno hladni
o preterano uredni i organizovani
o svoje greške pripisuju drugima
o uglavnom muškarci
4.Psihopata
o agresivni i arogantni prema žrtvama, prema ostalima ljubazni ali hladni i proračunati
o dobri glumci, za njih zakoni i moralne norme ne predstavljaju nikakvu vrednost
o često u centru zbivanja neke kriminalne aktivnosti
o oni koji ih otkriju, odmah postaju njihove žrtve
o ne pokazuju empatiju, sažaljenje i krivicu
Značajno je pomenuti i fenomen reaktivnog mobinga, tj. situacija kada dugogodišnja žrtva u izmenjenim okolnostima unutar radne sredine i sama postaje mober. Često je u pitanju politički revanšizam.
http://ugradu.info/index.php?option=com_content&task=view&id=2178
15. 04. 2008. u 3:17 am
Drage moje i dragi moji, veoma je pametno i korisno biti svestan postojanja mobinga, umeti ga prepoznati i na odgovarajuci nacin se zastititi ili jednostavno otici iz sredine koja nam ne prija. Verujte mi, ovo pricam iz licnog iskustva
Kao i mnogi mladi ljudi, posto zavrsih fakultet, kao jedan od najboljih izdanaka svoga fakulteta (primilo se seme posejano rukom sveznajucih i manje sveznajucih pofesora i asistenata), zaputih se u prporucenu mi kompaniju da radim, potpuno uverena da ce moj sirok dijapazon talenata biti prepoznat i da ce me menadzment kompanije u kojoj se zaposlim, lansirati poput rakete u svetlu buducnost koja me, razume se, ceka (mlada i naivna).
Tako prodje par dana, svet lep (nema veze sto je napolju minus, da mi se misao zaledi), zivot jos lepsi, cvrkucu mi bubice u usima (nema ptica u to doba godine, pa nadomestih zvuke prirode mp3 player-om) ma, svet je samo cekao da ja dodjem i da sad moze na miru da funkcionise.
E tu dodje do preokreta, ispolji se mracna strana nadredjene mi persone koja poce da me muci, da me kinji, cedi, uvrce ruke i radi svakojake stvari namenjene najgorim neprijateljima i prijateljima najgorih neprijatelja.
U prvi mah pomislih da sam necim zasluzila to ubilacko ponasanje iako bejah prilicno sigurna da radim ispravno, uveri me nekako moja nadredjena persona da moj rad ne zasluzuje, ma ni komentar, koliko sam sve uradila lose, uh, ma to nije ni za pricu, te kako je sva kritika dobronamerna. I poverovah- greska br.1.
Povezano sa prethodnim, ne hoteci da se zamerim pomenutoj osobi, krenuh da radim jos napornije i vise ne bih li postigla da na pravi nacin uradim sve te silne stvari koje se od mene ocekuju, pa danima radih po nebrojeno prekovremenih sati, onda i subote, pa pocese da se pominju i nedelje. I pristajah - greska br.2
Posle svega ovoga, pomislih da ce sad sve biti u redu - jos jedna greska! Sve je nastavilo po starom.
Kad sedoh malo i promislih ovim mojim drzacem frizure, shvatih - nekim ljudima treba krpa za brisanje poda, bokserska vreca ili kakva druga stvar da je koriste za razonodu i za umanjenje akutnog ili hronicnog stresa. Tuzno je samo to sto u te svrhe cesto koriste ljude koji su im na dohvat ruke.
Drage moje i dragi moji, ako naidjete na ljude koji bi voleli da koriste Vas za ovakve potrebe, ne dozvolite sebi ni njima da budete njihova zrtva - hrabrost u srce, osmeh na lice, i samo produzite dalje.