Da je život čudo - sigurno ste već shvatili. Da su moguće promene, obrti, sreća, tuga takodje mora da ste iskusili na sopstvenoj koži. Da ste išli stranputicom i to je moguće - i ko kaže da je nemoguće naći put, pronaći svoj posao, život i hobi uvek bez obzira na životnu dob i situaciju u kojoj se nalazite. Ima mnogo umetnika, slikara ili na primer običnih srećnih ljudi koji su svoj put pronašli kasnije i nisu zbog toga ni manje plaćeni ni manje srećni. Jednostavno uvek postoji način da se izborite za svoje mesto pod suncem bez obzira na situaciju, starost, mladost ili zemlju u kojoj živite….

Pre nekoliko dana upoznala sam jednu osobu koja se u svojoj 38-godini odlučila da postane modni kreator. Upisala je školu i pohadjala je pune dve godine. Škola koju je pohadjala je imala ugovor sa lancom supermarketa i ubrzo je u timu sa drugim novo pečenim modnim kreatorima uradila kolekciju radnih bluza.

Jedan posao joj je dao krila i nadu da će dobiti i drugi. Ubrzo je napravila book svojih radova, referencu koju je imala sa lancem super marketa i obišla nekoliko studia. Nije odmah dobila posao jer su svi tražili bogatije radno iskustvo sa 40 godina. Ipak, posle nekoliko nedelja ukazala se prilika da iznajmi skroman lokal od svega 6 m2. Nije znala šta će baš sa lokalom ali je odlučila da potpiše ugovor o rentiranju. Ja sam bila vrlo skeptična. Ubrzo je odlučila da krene da proizvodi i prodaje nakit od kože i keramike. Danas se u istoj maloj prodavnici mogu naći i ručno radjeni kaiševi, broševi, ukrasi….

Moja poznanica je iz Venecuele. Počela je da u maloj seriji nakita koji radi koristi etno motive i slike koje je ponela iz svoje zemlje. Kaže - zadovoljna je prodajom. Uspeva da podmiri troškove i da vodi skroman život. Uskoro otvara radnju na e-bay-u. Ima planove. Kaže da joj je bolje nego u kancelariji.

Druga priča koju sam pročitala je priča o korpama. Putujući na Tajland - do tada zaposlena službenica banke, videla je divne korpe - raznih dimenzija koje kupuju turisti za plažu. Ostala je na Tajlandu 3 meseca - naučila sve o pletenju korpi, zaposlila 3 osobe u Minhenu. Uvozi velike korpe sa Tajlanda…deo proizvodnje radi lokano u Nemačkoj. Ima on line prodavnicu. Proširila je posao na saksije od pruća, korpe za kućnu upotrebu.

Pre godinu dana upoznala sam emigranta Ukrajinca. Tada je radio za SIEMENS. Danas je vlasnik hemiske čistionice. Ima 53 godine. Godinu dana je pohadjao kurs. Uzeo kredit i kupio mašine.  Ne znam kako mu ide. Nadam se dobro.

Moja komšinica je odlučila da otvori prodavnicu pravog italijanskog sladoleda. Još uvek radi na tome. Planira, raspituje se, traži lokaciju.

Razmislite  - nikad nije kasno.

Tekst:

Monster.de