Ima jeda osobina koja je više manje zajednička za 99% ljudi a to je da vole novac - tačnije ono što novac donosi. Sigurnost, luksuz, normalnu egzistenciju šta god. Opet kontradiktornost tome - mnogim ljudima je izuzetno neprijatno da o novcu govore. Kad pozajmite prijateljima pare glupo vam je da ih podsećate na to, uvek plaćate a neprijatno vam je da ponekad zamolite za podelu računa. Odmahujete rukom i kažete nije važno - a važno je. Novac znači u današnje vreme vaš rad, vaš trud, vaše vreme, otkidanje od privatnog zivota - sve se, eto, izrazava u ovoj mernoj jedinici. Da stavimo po strani zadovoljstvo poslom, ambiciju ….merljiva stvar je količina novaca. Pa kako je onda moguće da mnogi ne mogu da traže povišicu, da pregovaraju o plati i da posle uspesne procene rada traže povećanje plate. Ko je uopste ucio ljude da kazu da novac nije bitan i da nema veze. Vodeći se sopstvenim problemom skupljala sam informacije od onih koji znaju da traže povišicu evo sta oni kažu.

Pravila:

1. ako ne tražiš nikad nećes dobiti više para

2. argumentuj, ako su te pohvalili više puta - pregovaraj za više

3. sačekaj razumno vreme - provedi izvesno vreme u firmi

4. ne odlaži ovaj razgovor - ako mislis da zaslužuješ i napišeš sebi zašto - odluka je već tu

5. ne snebivaj se na razgovoru - gledaj u oči svog sagovrnika i razgovaraj

6. pričaj sa onim ko odlučuje - nemoj o ovako vaznoj stvari pričati sa ljudima koji ne odlučuju

7. nikada nemoj da pretiš - blefiraj ali nemoj da pretiš

8. razmisli šta ćes da kažeš ako budeš odbijen

9. ako pregovaras sa strancem pričaj jezik koji bolje znaš ( engleski na primer) ne trosi snagu svojih misli na pozicioniranje glagola

10. spremi plan B