Kako je bilo kada ste završavali srednju školu? Svi ste znali taj datum kada je matura, morali ste da pravite planove. Trebalo je naći posao, završiti vojsku, upisati fakultet…Postojao je ROK.
Rokovi izoštravaju um, pokreću, I što je najvažnije, jasni su i očigledni. Ili poštujete rokove ili ih propuštate.
A danas, zaposleni ste i na vidiku nema nikakvih rokova. Kao da ćete ostati tu zauvek, odnosno dok vas šef ne otpusti, ili kompanija upadne u nevolju, ili dok ne dostignete vrh u razvoju sopstvene karijere a onda ostanete tu narednih šest meseci (ili godinu, ili deceniju) dok ne prihvatite da je to kraj. Drugim rečima, čekate da neko drugi odluči koliko dugo ćete tu ostati.

Postoji objašnjenje za ovo, ali nije baš očigledno. Još od XIX veka kompanije su organizovane oko ideje o fabrici. Oni imaju mašine koje prave robu što je pouzdanije i jeftinije moguće. Čak i kompanije koje fizički ne poseduju fabriku imaju ovakvu organizaciju mišljenja. A i mišljenje osobe koja poeduje tu fabriku je organizovano po sličnom, jednostavnom principu: kada jednom nađem nekog ko je dovoljno dobar i ostvaruje zaradu, želim da ostane zauvek. Zameniti takvu osobu je rizično i skupo.

Ali, pravila su se promenila. Fabrike više ne posluju tako dobro, kompanije se ne drže svog dela pogodbe; pametne kompanije bi trebalo dobro da se zamisle.
Kada nađete novi posao, odredite datum do kog ćete tu raditi.To može biti i dve, tri godine. Zapišite taj datum, a onda obećajte sebi da ćete naći novi posao koji će doći na mesto postojećeg upravo tog datuma. Kad nađete novi posao, razgovarajte sa šefom. Objasnite mu svoju želju da napravite dramatični, nepravolinijski skok u svojoj karijeri. Objasnite mu da taj drugi posao koij ste pronašli predstavlja upravo takav skok.
Ako vaš poslodavac poštuje velike ideje i sjajne ljude, verovatno će naći mesto za vas u drugom sektoru, ili na višem nivou. Ako to ne može ili ne želi, prihvatite taj drugi posao.Ja ću ti olakšati; odštampaj ovo i zapiši taj svoj datum baš ovde________________

Vidiš, i nije bilo tako teško. A sada, to samo nemoj zaboraviti.