Svi mi živimo svoje živote u ritmu časovnika; tik-tak, tik-tak, zvvrrrrr! Budimo se u određeno vreme, svoje obaveze odrađujemo po unapred smišljenom rasporedu koji smo napravili u skladu sa tim koliko nam treba vremena za svaku obavezu pojedinačno. Više stvari urađeno za kraće vreme = sjajno. Treba Vam više vremena? Niste ispoštovali rok? NEPRIHVATLJIVO.

Ali nije časovnik taj koji u nama izaziva anksioznost. Problem je taj što sopstvenu vrednost smatramo direktno proporcionalnom našoj produktivnosti. Imamo to lažno uverenje da tek ako odradimo baš sve sa našeg spiska, tek onda možemo da kažemo da smo nešto uradili; a onda možemo da budemo srećni, zar ne? Nažalost, taj trenutak nikada ne dođe. Mi sami uvek pronađemo još nešto što mora da se uradi, još neki projekat u koji možemo da se uključimo, smislimo način kako da budemo još bolji i produktivniji. Dali bismo bili srećniji kada bi dan trajao 30h? Da li bismo tada imali vremena za sebe? Ne verujem, sve bi bilo potpuno isto. Ako našu sreću zasnivamo na poslovnim postignućima, pridružujemo se kultu produktivnosti. Biti produktivan više nije način da se dođe do cilja, to je cilj. I bolest. Da li ste se zarazili produktivititisom?
- Osećate se loše ako se, sedeći na prijateljima na kafi, zapričate i ostanete duže nego što ste planirali;
- Oblije Vas hladan znoj ako shvatite da ste zaboravili planer kod kuće;
- Nedostatak detaljnog plana aktivnosti izaziva kod Vas zamagljen pogled, nemogućnost da se skoncentrišete i anksioznost;
- Uštedu vremena doživljavate kao ogroman uspeh; ako svu neželjenu poštu u inbox-u obrišete za 40 sekundi brže nego juče, onda imate razlog za momentalno slavlje;
- slikanje, izležavanje na plaži i slične aktivnosti koje ne treba da budu vremenski ograničene smatrate nečuvenim grehom protiv produktivnosti.

Deo objašnjenja ove opsesije vremenom i rokovima jeste to što mislimo da je vreme novac. Ali to nije tačno. Vreme je život. Naravno da treba da postoji potreba za produktivnošću i postizanjem ciljeva, bez toga bi nam verovanto bilo smrtno dosadno. Ali problem je u tome što mislimo da je rešenje u obavljanju sve više i više posla. Idemo na neke seminare gde nas uče kako da upravljamo vremenom, što se sve svodi na učenje kako da što više stvari obavljamo u isto vreme, čitamo priručnike o tome kako da postanemo produktivniji, odnosno radimo sve više i više. A sve to radimo uz pomisao da ćemo nekad, jednog dana, moći da se odmorimo.

Ako raditi više nije rešenje, možda raditi manje jeste. Ili usporiti dovoljno da možemo da uživamo u sadašnjem trenutku. Ili usporiti dovoljno da se setimo svega što smo radili pre tri dana, bez gledanja u rokovnik. Usporiti barem toliko da udahnemo duboko i osmehnemo se sunčanom danu.

Uz pomoć tehnologije možemo uraditi više stvari za manje vremena nego ikad ranije. Zar to ne bi trebalo da ima za posledicu više slobodnog vremena i više sreće? Ako je tako, zašto se onda većina nas oseća nelagodno kad ne radimo ništa produktivno? Zašto osećamo krivicu ako nam vreme nije u potpunosti strukturirano?

Možda bi trebalo da prestanemo da zasnivamo svoj život na tiraniji merenja svega i svačega. Ili da preispitamo vrednosti koje su nas i dovele tu gde jesmo.

Možda to što sreću tražimo u produktivnosti, zapravo dugujemo svojoj nesposobnosti da uživamo u sadašnjem trenutku. Zagospodarite ponovo svojim vremenom:
Sačuvajte ravnotežu: uvek će postojati žrtve koje danas moramo da podnesemo da bismo sutra živeli bolje; samo održite ravnotežu između dugoročnih ciljeva i bavljenja onim što Vas sada čini srećnim.
Posmatrajte širu perspektivu: ponekad moramo da odustanemo od cilja koji nam više ničemu ne služi. To ne znači da lako odustajete, već da imate hrabrosti da priznate da su se okolnosti promenile i da ne treba da gubite energiju na nešto što više nema smisla. Pronađite novi cilj koji će Vas vratiti na pravi put.
Buduća postignuća: da li žrtve koje sada podnosite služe nekoj većoj svrsi? Naši dugoročni ciljevi treba da nam omoguće da u budućnosti imamo više vremena za aktivnosti koje volimo, ne da nam stvaraju još veći stres. Ako stres prevazilazi dobit, onda taj cilj i nije ono što zaista želite da postignete.
Kažite ne: koliko često prihvatate obaveze koje zapravo želite da odbijete? Drugi ljudi nam kradu ogroman deo našeg vremena samo zato što nismo u stanju da sebično zahtevamo da budemo jedini gospodari svog vremena. Zaista nema poente da činite usluge velikom broju drugih ljudi ako Vas to čini jadnim i nesrećnim.
Da li povećanje Vaše produktivnosti povećava i lično zadovoljstvo? Ako uradite više stvari a nemate više vremena za bavljenje omiljenim aktivnostima, onda nešto nije u redu. Ne završavate gomilu zadataka da biste imali vremena da završite još zadataka, već da možete da radite nešto u čemu zaista uživate.
Usporite: više ćete uživati u svom vremenu ako niste konstantno u žurbi. Pretvarajte se da je to što radite jedina aktivnost koja u tom trenutku postoji u celom uneverzumu. Ne samo da ćete, tako skoncentrisani, više uživati dok to radite, već ćete biti i efikasniji.
Jednostavno budite tu: više uživamo u svom vremenu kada smo preokupirani nečim što volimo, toliko da potpuno izgubimo osećaj za vreme. Ne procenjujemo to što radimo, jednostavno radimo. Ne razmišljamo o tome što radimo, samo se prepustimo.
Pratite svoj prirodni ritam: imamo običaj da silimo sebe da budemo produktivni onda kada nam treba odmor. Tako završimo boreći se sami sa sobom. Pokušajte malo da oslušnete sebe; ako osetite priliv energije, bacite se na posao, a ako osetite zamor, nemojte se ustručavati. Ne raditi ništa (na kratko) nije zločin. Naprotiv, to je sama esencija ljudskog postojanja.

Ako naučimo da budemo zadovoljniji, naša produktivnost će dobiti neko drugačije značenje. Produktivnost će biti posledica sreće, nikako obrnuto. Negujte produktivnost koja za Vas ima smisla, i zatražite svoje vreme natrag. I zapamtite, vreme nije novac. Vreme je život.