Šta je to ljudski kapital? Ne znam kako vama zvuči ovo pitanje, ali čini mi se da odgovor ne pada odmah na pamet. Među prvim mislima koje okupiraju vijuge sasvim sigurno se našla i ova pomisao: kapital, to je posedovanje veće količine novca, nepokretnosti, automobila, akcija i/ili deonica. Nakon malo razmišljanja ipak padne na pamet suluda ideja da to ipak nije ljudski kapital (iako je karakteristika ljudi), već samo kapital. Šta onda označava prefiks ljudski u ovoj sintagmi?

Korene teorije ljudskog kapitala postavili su Ser William Petty (1623-1687) i Adam Smith (1723-1790). Iako se veći broj autora bavi ovom tematikom, ono što im je zajedničko jeste činjenica da se ljudskim kapitalom označavaju veštine i sposobnosti koje osoba stiče tokom obrazovanja, tj. to su stečene karakteristike zaposlenih koje ih čine produktivnijim na poslu. Biti produktivan, znači biti efektivan i efikasan u obavljanju svog posla¹. Oblici obrazovanja mogu biti raznovrsni, (oni to najčešće u praksi i jesu) formalni, neformalni i/ili informalni (iskustveni). Blisko povezano sa ljudskim kapitalom jeste i investiranje u isti. Opet mi se nameće pomisao da je u pitanju novac. Međutim, i ovaj put poenta nije u pukom novcu, već u načinima korišćenja istog u smislu sticanja novih veština. Školovanje, obuka na poslu, programi prekvalifikacije i dokvalifikacije, kvalitetnija zdravstvena zaštita, širenje informacija među zaposlenima i dr, predstavljaju vidove investiranja u ljudski kapital.

Razumevanje ovih oblika investiranja u ljudski kapital, omogućava nam da bolje shvatimo svoj budući posao i naknade koje proizilaze iz njega (zarada, godišnji odmori, plaćena usavršavanja, bolji uslovi rada, itd.) i razlike u naknadama među zaposlenima, takođe, pomaže nam da bolje razumemo i poslodavca, njegove zahteve i ograničenja koja nam nameće. Za poslodavca, investiranje u ljudski kapital povlači i smanjenje potrošnje u cilju povećanja kapaciteta u budućnosti. Poslodavci u Srbiji se ređe odlučuju na ovakva ulaganja, izuzev inostranih kompanija koje u tome vide dodatnu priliku da uvećaju profit. Programi variraju od formalnih oblika (nalik školskim) do neformalnih oblika gde se zajednički prožima učenje i rad. Formalniji oblici polako ustupaju primat neformalnijim oblicima, jer se pokazalo da su kvalitetniji vid sticanja novih veština.

Pročitajte ovde drugi deo teksta: Razlike: opšti vs. specifični

_____________________________

1. (prim. autora.) - efektivnost označava adekvatnost, kompetentnost da se uspešno realizuje željena aktivnost, i treba je razlikovati od efikasnosti koja predstavlja sposobnost da se realizuje željena aktivnost sa minimunom uloženog truda, vremena ili sredstava.