Važnih 20%

Uspeh koji traje nije slučajan. Zapravo, prema Paretovom pravilu, bolje poznatom kao Pravilo 80/20, otprilike 80 procenata našeg uspeha se direktno može pripisati, odn. vezati za 20 procenata naših napora ili aktivnosti. U suštini, ovo znači da u slučaju prosečne osobe koja radi 40 sati nedeljno, 80 procenata uspešnih ishoda su rezultat samo osam sati aktivnosti.

Imajući na umu ovu statistiku, kojih osam sati vašeg truda i vremena specifično i direktno doprinose vašem uspehu? Da li znate? Štaviše, ukoliko ne postižete svoje ciljeve, da li ste svesni određenih strategija koje morate da primenite da bi postigli te ciljeve? Koje će vas akcije, ako ih dosledno i izuzetno dobro sprovodite, dovesti do željenih rezultata? Sve ovo sačinjava vaše bitne faktore uspeha.

Identifikovanje vaših bitnih faktora uspeha

Sada ćemo da uradimo jednostavnu vežbu. Na parčetu papira zapišite sve one stvari koje su bitne za uspeh vašeg poslovanja. Lista mora da bude opširna - strateško planiranje, uspostavljanje kontakata, razvoj proizvoda i ljudi, definisanje vašeg ciljnog (ili ciljnih) tržišta, vrednost vaših usluga, marketing i prodaja, odnosi i strateška udruživanja, preporuke, sistemi i procesi, usluživanje mušterija, upravljanje vremenom i produktivnost, identitet robne marke, finansiranje i kretanje gotovog novca, tehnologija, leadership, komunikacija, inovacija i/ili rešavanje problema.

Nakon što ste završili listu, vaš sledeći korak je da odredite prioritete. Svaki od ovih „bitnih faktora uspeha prvog reda“ vodi potom ka onome što ja nazivam „faktori uspeha drugog reda“. Na primer, koji su bitni faktori uspeha koji doprinose uspešnoj prodaji? Upravljanje vremenom? Produktivnost? Da li bi onda mogli one funkcije drugog reda da spustite na nivo trećeg reda? Apsolutno! Ima li nekih preklapanja? Naravno!

Sada dolazimo do teškog pitanja: Da li vi i vaši zaposleni ulažete vreme i trud u faktore koji direktno doprinose uspehu?

Gde se nalazite?

Da bi procenili koliko dobro radite, treba da rangirate vaše prioritetne faktore uspeha, a potom da redom ocenite vaš učinak ocenama od 1 do 10. Ova jednostavna vežba će identifikovati oblasti koje zahtevaju pažnju, kao što će otkriti i prednosti koje možete još da razvijete.

U našem okruženju većina kompanija identifikuje prodaju i marketing kao najvažnije faktore uspeha u svom poslovanju. Uprkos ovom konsenzusu, oni koji sebe nazivaju preduzimačima, nastavljaju da pružaju lošu uslugu i neadekvatno obavljaju posao, utičući tako na lojalnost klijenata i na preporuke - dva faktora koji prodaju čine dugoročnom. U takvim slučajevima, ocena uspešnosti poslovanja (i preduzimanje mera na osnovu te procene) je vitalna.

Četiri suštinska „ne-zaboravi-me“

Bez obzira na tip klijenta - od samostalnih preduzimača do veoma moćnih direktora kompanija – zapaženi su neki zanimljivi modeli ponašanja koji se pojavljuju kod klijenata nezadovoljnih svojim rezultatima. I dok se ova četiri suštinska „ne-zaboravi-me“ mogu posmatrati kao „mekša“ strana poslovanja, oni u krajnjoj liniji vode do čvrstih rezultata. Četiri od najvažnijih „ne-zaboravi-me“ momenata su:

1. Samosvest: Ne poznavati lične prednosti i mane može da dovede do pogrešnog fokusa. Lideri koji poseduju visok stepen samosvesti znaju u čemu su dobri, a u čemu nisu. Oni se podupiru svojim prednostima, a u oblastima gde su slabiji to nadoknađuju angažovanjem drugih koji mogu da pokriju te slabosti svojim jedinstvenim talentima. Na primer, ako pisanje nije vaša specijalnost, nađite nekoga ko to može da radi za vas. Nedavno sam videla n memorandum koji je jedan izvršni direktor uputio svom osoblju. Bio je tako loše napisan da su se zaposleni više usredsredili na gramatičke greške nego na poruku koju je trebalo da prenese. Ne samo da je izgubio vreme sastavljajući tekst koji nije uspeo da izazove željene rezultate, već je i narušio svoj kredibilitet lidera.
2. Strast: Pošto je strast povezana sa nečijim osnovnim verovanjem vezanim za poslovanje i uslužene klijente, odsustvo strasti kod lidera će na kraju imati negativan uticaj na organizaciju. Lideri koji slede svoju strast iskuse visok stepen samopouzdanja i poslovnog zadovoljstva. U smislu svrhe i pravca, primenjene strasti mogu dovesti do predloga dobro definisane vrednosti i, najzad, do zlatnog rudnika poslovanja. Povezivanje radne snage sa njenim strastima i podupiranje njihovih talenata je podjednako bitno.
3. Raspoređivanje: Onog trenutka kada je predlog vrednosti definisan, sistemi na mestu, a strategije spremne za izvođenje, vreme je da se rasporede resursi. Prvi korak je da se identifikuju potrebni resursi (vreme, napor, talenat, tehnologija, procesi i finansije). Raspoređivanje tih resursa na način na koji se direktno “hrane” strateški prioriteti vaše kompanije, od izuzetne je važnosti u održavanju uspeha.
4. Fokus, izvršavanje i odgovornost: Reputacija “Mnogo priče, malo konkretne akcije” smrtonosna je za uspeh. I dok je bitno stvoriti niz strategija koje utiru važan put do željenih rezultata, izvođenje tih strategija na promišljen i usredsređen način je na kraju krajeva ono čime se san ostvaruje. Upoređivanje sa standardima, mere odgovornosti, nagrade, priznanje i neprestana ocena rada pomoći će vam da postignete važne ciljeve. Ne možete upravljati onim što ne možete da izmerite. Pojedinci i sredine sa visokim radnim učincima neprestano mere napredak i uticaj njihovog rada. Sistemi odgovornosti, bilo da su uspostavljeni za samostalnog preduzimača ili za kompaniju sa 50.000 zaposlenih, svode se na obavljanje stalnih provera relevantne i fokusirane aktivnosti.

Na kraju, definisanje vaših bitnih faktora uspeha i posvećivanje vremena, planiranja i pažnje tim faktorima na merljiv, konzistentan način predstavlja recept za uspeh. Na duge staze, međutim, nedostatak postojanog fokusa na svest, strast, raspoređivanje i odgovornost pružiće rezultate koje je teško, ako ne i nemoguće, održati.

“Preuzeto iz “MANAGEMENT News and Views” -
mesečni e-zine Skills Trening Centra.“