Celog života sam htela da budem volonter i da radim sa decom. Valjda je to bio uticaj mog vaspitanja i stalno mamino “osvežavanje” memorije da puno dece gladuje u svetu i da mnogima nije dobro kao meni. Tek kad se malo proputuje i vidi sveta, bogatog i ne, počnemo da cenimo naš život, krov nad glavom, tekuću vodu, izbor hlebova i raznorazne sitnice svakodnevnog života koje smatramo normalnim.

U zapadnim zemljama je normalno da se posle završene srednje škole ili posle fakulteta ide na volontiranje, od 6 meseci pa i do 2 godine. Volonter stupi u kontakt sa non-profit organizacijom koju on odabere, plati za upis, odabere zemlju i program u kojem će da radi, plati i za to, i onda plati za svoj put, hranu, vize, vakcine i ostale troškove.

Ima još toga »