Previše često mislimo da živeti veličanstveni život podrazumeva da moramo da učinimo neko herojsko delo, nešto što će nas izdići iz prosečnosti. Suštinski, to nije tačno. Umesto toga zaista bogat život u kom uživamo jeste onaj kada smo veličanstveni na dnevnoj bazi, kada se posvetimo svakodnevnim, “malim” veličanstvenim delima koja (kada se na kraju zbroje) vode nečemu velikom i značajnom. Ako se ne osećate srećno u svojoj koži, pokušajte da sagledate gde ste napravili pogrešan izbor na svom putu ka sreći i učinite nešto što će Vaš život izdići na viši nivo kada je zadovoljstvo u pitanju.

Ima još toga »

Da li smatrate da je Vaš život obojen ogromnom odgovornošću? Da li ste u svom okruženju Vi osoba kojoj se stalno svi obraćaju za pomoć? Imate bezgraničnu energiju da postižete ono što ste zacrtali, brinete o drugima, stalno dajete, dajete, dajete… Pored ovakvih osoba zauzeti poslovni ljudi deluju kao najveći lenjivci. U stanju ste da provedete ceo dan na poslu, brinete o deci, o bolesnim roditeljima, volonterski se bavite humanitarnim radom, obavljate još milion sitnih poslova svaki dan, a još Vam ostane dovoljno vremena i da popravite krov ili ispečete pitu.

Ima još toga »

Sasvim je realno da u životu upoznajemo različite ljude, neki nam se dopadaju a neki ne. Ista situacija postoji i na radnom mestu - postoje ljudi sa kojima volimo da radimo i oni sa kojima ne volimo baš da dolazimo u kontakt. Ali vrhunac je kada završite radeći u timu sa osobom koju apsolutno mrzite i bili biste najsrećniji kada biste mogli da ga/je teleportujete na neku svetlosnim godinama udaljenu, nenastanjenu planetu.

Ipak, učiniti da neko nestane sa lica Zemlje nije opcija o kojoj vredi razmišljati, pa moramo razmotriti  neke realnije mogućnosti, koje će dovesti do toga da problem bude to što će nestati.

Ima još toga »

Nedavno sam pročitala članak na sajtu CNN.com koji me nije ostavio ravnodušnom. Naime, radi se o izvesnom Brajanu koji radi na dva posla istovremeno. A nije jedini, ovo je pojava koja u Americi dobija sve veće razmere. Ova pojava je kod nas više nego uobičajena (ja lično znam nekoliko ljudi koji tako rade), ali u jednoj razvijenoj, modernoj, stabilnoj zemlji…

Ima još toga »

Svi to radimo s vremena na vreme, bili spremni da to priznamo ili ne. Požalimo se kolegi iz kancelarije na najnoviji propis u firmi, ili komentarišemo potencijalnu romansu između koleginice iz računovodstva i kolege iz pravne službe. Bez obzira na konkretnu temu koja nam privuče pažnju, tračarenje je neizbežan deo korporativne kulture gde god da radite. Ali da li je tračarenje pozitivan način da se ojačaju međuljudski odnosi, razmene informacije i održi nivo emocionalnog zdravlja u korporativnoj zajednici? Ili je poput otrovnog virusa koji se širi neverovatnom brzinom, narušava sveukupno zdravlje u organizaciji, postaje pretnja za sigurnost Vašeg posla, napredovanje u karijeri i zadovoljstvo poslom uopšte?

Ima još toga »

Vozeći se svakog dana autobusom na posao, počela sam da obraćam pažnju na to šta ljudi rade dok putuju. Ima tu najrazličitijih ideja. A zapitah se u jednom trenutku kako je nekada bilo dosadno bez svih modernih spravica koje danas svi vučemo sa sobom ne bismo li iskoristili tih 2h (u proseku) koje provedemo u gradskom prevozu svaki dan. Nekada smo imali samo sopstvene misli da se njima bavimo tokom vožnje, ponekad nešto za čitanje, eventualno su oni srećniji imali vokmen. A šta sve danas možemo da radimo dok se lagano klackamo do posla?
Kada sam bila na jednom treningu koji se ticao upravljanja vremenom, prvi put sam čula da neko zaista radi nešto korisno dok sedi u prevozu. Ja sam dotle mislila da su krajnji dometi čitanje knjiga i rešavanje ukrštenih reči. To je bilo pre nekoliko godina, i tada je zaista bilo čudno videti nekoga da šalje mejlove sedeći u autobusu. A danas postoje tolike aktivnosti koje će Vam uštedeti vreme u kancelariji, a neće Vam biti dosadno dok se vozite. Da ne pominjem da ćete, ako nešto radite, biti pošteđeni komentara koje ima neki pametnjaković pored Vas a tiču se svega, od čačkalica pa do proizvodnje mlaznih aviona ili rešenja problema siromaštva u zemljama trećeg sveta!

Ima još toga »

Kraj je radne nedelje, a gomila fascikli na Vašem stolu sa zadacima koje hitno treba završiti ne pokazuje tendenciju smanjivanja. U tom trenutku u kancelariju ulazi Vaš šef i kaže da bi trebalo odraditi još jedan “malecki poslić”. Vi jednostavno ne možete da kažete NE, a to znači da ste na sebe preuzeli mnogo više od onoga što realno možete da postignete.

Ima još toga »

Upravo ste dobili unapređenje, i nakon primanja bezbroj čestitki od kolega shvatate da ćete biti šef tim istim ljudima! Sada kada radite na višem hijerarhijskom nivou, neophodno je izgraditi dobre odnose sa višim rukovodiocima ali bez prevelikog distanciranja od kolega sa kojima ste do juče delili kancelariju. Vodite računa da način na koji Vas vide i jedni i drugi može biti podjednako važan kao i kvalitet urađenog posla.

Ima još toga »

Pre dan-dva jedan moj prijatelj je bio na razgovoru za posao i, verovali ili ne, ima veoma pozitivne utiske. Kaže da su osobe sa kojima je pričao bile veoma prijatne, tretirale ga sa uvažavanjem, postavljale dodatna pitanja o njegovim interesovanjima… Sve u svemu, jako pozitivni utisci o HR sektoru, o direktoru koji ga je takođe intervjuisao, samim tim o celoj kompaniji. Moram da naglasim da je u pitanju domaća firma, jedna od većih.
Kao neko ko je bio na bezbroj razgovora za posao, moram da priznam da sam bila baš prijatno iznenađena. Mislim, nije da se meni nikad nije desilo da imam pozitivne utiske o intervjueru sa kojim pričam, ali uvek je tu bilo nešto što bi taj utisak pokvarilo. Samo na jednom razgovoru sam se zaista osećala prijatno (ma koliko to čudno zvučalo, obzirom na povod), ali već u sledećem krugu selekcije taj utisak je bio malo pokvaren. A šta je sve to što nas nervira na razgovorima za posao? Stalno slušamo i čitamo o tome kako kandidati treba da se ponašaju na intervjuu, da bi ostavili dobar utisak na potencijalnog poslodavca, ali čini mi se da nikoga nije briga da li se oni ponašaju profesionalno, i kakav utisak oni ostavljaju na kandidate. Da li se podrazumeva da je osoba koja traži posao toliko očajna da neće mariti za to kako se budući poslodavac postavi? Ili je toliko pod stresom pa neće ni primetiti?

Ima još toga »

Pre par dana mi je jedna prijateljica ispričala zanimljivu priču iz lokalnog supermarketa. Naime, ispred nje je u redu stajala mlada poslovna žena koja je tražila jedan paradajz, jedan krastavac i 50 g feta sira (ali bukvalno 50 g, ni gram manje ili više) i pri tom maltretirala devojku koja tu radi da joj da paradajz od oko 100 g, krastavac od oko 200 g… Nakon što je mučiteljka dobila šta je htela i otišla, prodavačica se mojoj drugarici požalila kako ta žena dolazi svaki dan, sa nekim svojim koleginicama, (rade u firmi koja se nalazi u neposrednoj blizini) i onda svi zajedno tako stalno imaju (po njenom mišljenju) čudne narudžbine. Moja drugarica je bila malo zatečena, ali je pozdravila želju tih dama da se hrane zdravo i kada su na poslu, odn. da pauzu iskoriste da same sebi spreme salatu za ručak. Ja moram priznati da do sada nisam čula ni od koga da sebi zaista sprema ručak na poslu, mislila sam da se svi hrane nezdravo kao ja (živele pekare i prodavci sladoleda), ali ova priča me je podstakla da se malo raspitam o kvalitetu ishrane mojih zaposlenih prijatelja.

Ima još toga »