U Blicu POSAO, dodatku Blica je izašao interesantan članak o uklapanju u novu poslovnu atmosferu. Uklapanje u novu poslovnu sredinu je uvek stresno bilo da ste promenili posao ili se prvi put zapošljavate. Situacija izgleda otprilike ovako: Počeli ste da radite u novoj firmi. Došli ste u sredinu u kojoj se već svi godinama poznaju i sarađuju. Pitate se kako izgraditi poverenje među novim saradnicima? Jer, većina zaposlenih na nove mlađe kolege gleda skeptično. Ali, vi morate naći načina da steknete poverenje među njima i da im se dokažete svojim radom- oni su vam potrebni za vaš profesionalni napredak. Ima još toga »

Psiholozi tvrde da su zlostavljači moberi osobe s poremećajem ličnosti. To su manje sposobne, ali moćne osobe bez kapaciteta za ljubav, radost, igru, kreativnost, davanje i deljenje. Njima se lako pridružuju slabi u strahu da ne postanu žrtve. Mobingom prikrivaju nemoć u nekoj drugoj sferi svojega života (najčešće privatnog, u braku ili porodici) formirajući oko sebe grupu u kojoj dokazuju svoju moć i važnost na račun žrtve. Često se zlostavljači zapravo osećaju podređeno (iza svake prepotencije stoji neka impotencija). Neretko to čine iz straha da neće biti cenjeni ili da će sami postati žrtva. Neki zlostavljaju i svesno, s namerom da naškode drugome ili da ga prisile da napusti radnu sredinu. To čine kad se osećaju ugroženo ili u situacijama kad postoji npr. višak radne snage. U kriznim vremenima nekih firmi “žrtveno jagnje” se bira zbog unutrašnjih problema i napetosti, pa na njemu svi sami sebi dokazuju da su snažniji i sposobniji.

Ima još toga »

Ako imate osećaj da ste žrtva mobbinga, diskriminacije ili da se na vama sprovodi bilo
koji način zlostavljanja, pokušajte da učinite sledeće:

1. ODLUČNO recite osobi da njeno ponašanje nije za Vas prihvatljivo i da smesta
prestane. To je najbolje učiniti u prisustvu drugih osoba ili PREDSTAVNIKA SINDIKATA.

2. VODITE dnevnik:
Beležite datum, vreme i događaja sa što je moguće više detalja;
Beležite imena svedoka;
Beležite kako se to dogodilo (opis događaja).
Imajte na umu da se mobbingom smatra ne samo incident već i broj, učestalost i
naročito namera zlostavljanja.

Ima još toga »

Reakcije žrtava mobinga
Istraživanja pokazuju uobičajeni obrazac reagovanja na moralno zlostavljanje. Karakteristične su sledeće reakcije:
1) Početno samookrivljivanje - prva pomisao žrtve je da je on/ona sigurno nešto pogrešio i da je krivica u njemu. Uobičajene misli koje se javljaju u tom razdoblju su: “U čemu sam odgovoran za situaciju koja se dogodila (kreirala), “U čemu sam pogrešio”, “Ne razumem što se dešava”, a karakteristična su osećanja zbunjenosti i anksioznosti.
2) Usamljenost - osećaj da je ostao sam i da se to samo njemu događa. Žrtva je često postiđena zbog svega što se događa i boji se da joj drugi neće verovati, pa stoga ne govori o problemu s porodicom i prijateljima. Takođe se javlja bojazan kako bi ga drugi mogli okrivljivati. Ponekad ako i iznesu svoj problem, u porodici ne nailaze na podršku, odnosno na samom početku možda i imaju podršku, ali nakon nekog vremena podrška nestane. Ta se pojava zove dvostruki mobing. Uobičajena misao koja se javlja u tom razdoblju je: “Drugima se to ne može dogoditi”, a karakteristična su osećanja anksioznosti i depresije.
Ima još toga »

Statistički podaci
Istraživanja sprovedena u SAD-u navode podatak prema kojem je 1 od 4 radnika pod uticajem mobinga. Istraživanje u Velikoj Britaniji je pokazalo da je 1 od 8 radnika bio maltretiran u poslednjih 5 godina.
Veliko istraživanje tog fenomena u članicama Europske zajednice sprovedeno je tokom 2000. godine. European Foundation for the Improvement od Living and Working Conditions na 21,500 zaposlenih u zemljama članicama Europske zajednice, dobila je sledeće rezultate:
- 2% (3 miliona) radnika bilo je meta fizičkog nasilja od osoba na radnom mestu
- 4% (6 miliona) radnika bilo je meta fizičkog nasilja od ljudi izvan radnog mesta
- 2% (3 miliona) radnika bilo je meta seksualnog nasilja
- 9% (13 miliona) radnika bilo je meta mobinga.
Ima još toga »

Vrste mobinga
S obzirom na smer mobing delimo na: horizontalni i vertikalni.
Vertikalni mobing se odnosi na situacije u kojima:
-pretpostavljeni zlostavlja jednog podređenog radnika
-pretpostavljeni zlostavlja jednog po jednog radnika dok ne uništi čitavu skupinu (strateški mobbing, “bossing”)
-jedna skupina radnika(podređenih) zlostavlja jednog pretpostavljenog.
Horizontalni mobing se javlja između radnika koji su u jednakom položaju u hijerarhijskoj organizaciji. Osećaj ugroženosti, ljubomora i zavist mogu podstaći želju da se elimiše neki kolega pogotovo ako postoji neko uverenje da njega eliminacija void napretku u karijeri. Čitav skup radnika zbog unutrašnjih problema, napetosti i ljubomore može izabrati jednog radnika “žrtvenog jarca” na kojem će dokazati da su snažniji i sposobniji.
Ima još toga »

U literaturi se nalaze različiti termini koji se odnose na mobing. Termin “mobbing” najčešće se nalazi u švedskoj, nemačkoj i italijanskoj literaturi, dok u zemljama engleskog govornog područja nailazimo na termin “Bullyng”, a u SAD-u najčešći termini su “work abuse” ili “employee abuse”. “Bullyng” je termin koji se u engleskoj literaturi često koristi i za maltretiranja učenika u školi od strane učenika ili nastavnika.
Puno je i termina kojim se pokušava prevesti “mobbing”: psihološko zlostavljanje, psihološko maltretiranje, psihološki terorizam, moralno maltretiranje, moralno zlostavljanje itd.

Ima još toga »

1.Nemojte se plašiti da pričate sa ljudima
Nemojte biti preplašeni zato što ste student, ljudi su ponekad prezazuzeti da započnu razgovor pa vi napravite prvi korak u razgovoru sa kolegama i nadređenima.

2.Pitajte “da li treba pomoć”
Nemojte čekati da vam neko kaže šta da radite, naraavno u slučaju da se radi o oblasti koju znate… Preuzimanje inicijative je najbolji način za isticanje iz mase.

Ima još toga »

Stilovi rukovodjenja

Stil upravljanja se može definisati kao poseban način ponašanja menadžera u radnom procesu koji utiče na rezulatate rada u određenoj organizaciji. Uspešnost preduzetnišva zasniva se na stalnim promenama i reagovanju na promene.
Tema o rukovođenju i liderstvu je intrigantna tema, i oduvek je privlačila istraživače da je proučavaju. Svima je interesantno na koji način neki ljudi umeju  da očaraju toliko da ih slepo sledite…

Postoji mnogo istraživanja o stilovima rukovođenja, samim tim i veliki broj podela stilova rukovođenja.
Najrasprostanjenija podela stilova rukovođenja (prema načinu upotrebe autoriteta) je na:
1. Autokratski stil rukovođenja ili autokratsko rukovođenje
2. Demokratski stil rukovođenja ili demokratsko rukovođenje
3. Liberalni stil ili liberalno rukovođenje
Ima još toga »

Dok mnogi poslodavci kada je u pitanju nedostatak kvalitetnih kandidata to pripisuju faktorima niske nezaposlenosti, manjku fonda veština, starenju populacije ili odlasku talenata u druge zemlje, skorašanja istraživanja sugerišu da problem leži u poslodavcima jer oni ili ne slušaju, ili ne razumeju, šta kandidati zaista žele.

Informacije koje predstavljaju poslodavci da bi privukli kandidate za posao nisu atraktivne kao što bi mogle biti, u nekim slučajevima čak odbijaju kandidate - prema Gary Lazzarotto-u, direktoru menadžmenta u Hudson-u, Australia/Novi Zeland, koji je vršio istraživanje.

Ima još toga »