Nemačka služba za akademsku razmenu (DAAD) objavljuje konkurs za dodelu dodatnih stipendija za višenedeljne kurseve jezika u Nemačkoj u julu i avgustu 2008. godine. Na konkurs se mogu prijaviti studenti posle 2. godine studija, apsolventi i oni koji su nedavno završili studije sa visokim prosekom ocena tokom studija.
Počnite odmah
Učinite nešto za sebe još danas. A koliko sutra, započnite nadgradnju.
Stavite na papir šta želite da postignete
Ukratko – možda tri rezultata. Posmatrajte šta se događa. Ne osećajte se loše ako morate da modifikujete originalni plan – ceo život je promena.
Bilo da uspete ili ne, učite iz iskustva.
U Blicu POSAO, dodatku Blica je izašao interesantan članak o uklapanju u novu poslovnu atmosferu. Uklapanje u novu poslovnu sredinu je uvek stresno bilo da ste promenili posao ili se prvi put zapošljavate. Situacija izgleda otprilike ovako: Počeli ste da radite u novoj firmi. Došli ste u sredinu u kojoj se već svi godinama poznaju i sarađuju. Pitate se kako izgraditi poverenje među novim saradnicima? Jer, većina zaposlenih na nove mlađe kolege gleda skeptično. Ali, vi morate naći načina da steknete poverenje među njima i da im se dokažete svojim radom- oni su vam potrebni za vaš profesionalni napredak. Ima još toga »
Kada se bilo koji trener prvi put susretne sa konceptom e-learninga (elektronskog učenja ili učenja preko kompjutera), često se postavljaju neka bazična pitanja: Šta je tačno e-learning i kada ga je moguće koristiti? Na prvo pitanje je teško odgovoriti, ma kako to čudno zvučalo, jer moramo da objasnimo na koje sve načine kompjuterska mreža može pomoći u učenju obezbeđujući učenicima pristup materijalima, tutorima (učiteljima) i drugim učenicima. Tada, odgovor na prvo pitanje čini odgovor na drugo pitanje još težim. Svaki metod elektronskog učenja ima svoje jedinstvene prednosti i pojavne oblike i samim tim svoje mesto u dizajniranju „online“ i mešovitih rešenja. Bilo kako bilo, ukoliko se trener odluči za e-learning, tokom korišćenja će uvideti na koji način ovaj metod i njegove varijacije pomažu učenju a posebno učenju poznavanja činjenica, koncepata, pravila, principa, procesa i procedura. Kada dođe do veština, tu zastane!
Podaci
Prema podacima Nacionalne sluzbe za zaposljavanje filijala Kragujevac u 2007. godini bilo je 25.020 nezaposlenih.
Po starosnoj strukturi do 30 godina bilo je 8.137, od 30 godina do 50 godina bilo je 10.947, preko 50 godina bilo je 5.936 nezaposlenih. Po stepenu strucne spreme bilo je I -II stepen strucne spreme 8.361, III - 7004, IV - 6.877, V - VI - 1.794, VII/1, 972, VII/2 - VIII - 12.
Letimican pogled na ove podatke izaziva zamor.
Psiholozi tvrde da su zlostavljači moberi osobe s poremećajem ličnosti. To su manje sposobne, ali moćne osobe bez kapaciteta za ljubav, radost, igru, kreativnost, davanje i deljenje. Njima se lako pridružuju slabi u strahu da ne postanu žrtve. Mobingom prikrivaju nemoć u nekoj drugoj sferi svojega života (najčešće privatnog, u braku ili porodici) formirajući oko sebe grupu u kojoj dokazuju svoju moć i važnost na račun žrtve. Često se zlostavljači zapravo osećaju podređeno (iza svake prepotencije stoji neka impotencija). Neretko to čine iz straha da neće biti cenjeni ili da će sami postati žrtva. Neki zlostavljaju i svesno, s namerom da naškode drugome ili da ga prisile da napusti radnu sredinu. To čine kad se osećaju ugroženo ili u situacijama kad postoji npr. višak radne snage. U kriznim vremenima nekih firmi “žrtveno jagnje” se bira zbog unutrašnjih problema i napetosti, pa na njemu svi sami sebi dokazuju da su snažniji i sposobniji.
Ako imate osećaj da ste žrtva mobbinga, diskriminacije ili da se na vama sprovodi bilo
koji način zlostavljanja, pokušajte da učinite sledeće:
1. ODLUČNO recite osobi da njeno ponašanje nije za Vas prihvatljivo i da smesta
prestane. To je najbolje učiniti u prisustvu drugih osoba ili PREDSTAVNIKA SINDIKATA.
2. VODITE dnevnik:
Beležite datum, vreme i događaja sa što je moguće više detalja;
Beležite imena svedoka;
Beležite kako se to dogodilo (opis događaja).
Imajte na umu da se mobbingom smatra ne samo incident već i broj, učestalost i
naročito namera zlostavljanja.
Svakodnevno donosite mnogo odluka. Neke od njih donosite brzo i lako, a neke vas bacaju u agoniju danima, i dugo pošto su donete ne daju vam mira pa se stalno preispitujete jeste li dobro uradili. Sigurno i sami poznajete osobe koje, čini se i najteže i najkompleksnije odluke donose sa lakoćom i one druge koji imaju poteškoća da odluče koji će film večeras pogledati ili šta će naručinti u restoranu.
Poboljšanjem efektivnosti donošenja odluka, razvijate svoju sposobnost rukovođenja i podižete samopouzdanje. Šta više, savladavanje ove veštine pomaže vam da bolje iskoristite svoje vreme, snizite nivo stresa i ostvarite vaše ciljeva. Za razliku od nekih drugih veština, efektivno odlučivanje je moguće usavršiti. Ubrzo zatim, primetićete značajnije i kvalitetnije rezultate, a posebno u slučajevima složenih dilema sa koje vas muče.
Motivacija je osnov ostvarivanja bilo kog zadatka, i kada sve glatko ide, lako je uhvatiti se u koštac sa svakodnevnim problemima na poslu i pronaći nove načine uživanja u radu. Ali motivacija može biti potkopana nizom situacija i negativnih uticaja uključujući konflikt, nedostatak odgovornosti, pohvale ili čak kao rezultat krize u karijeri.
Ako se u ovome na bilo koji način prepoznajete, vreme je da promislite o sopstvenoj motivaciji, posebno ako imate u planu da napredujete, jer poslodavci uglavnom žele visoko motivisane pojedince koji će brzo na radnom mestu ostaviti svoj znak. Čak iako ste pažljivi, članovi tima će brzo uočiti svaki pad u naboju snage i sve manje će želeti da sa vama da sarađuju. Zbog toga je važno da svoju motivaciju podstaknete još danas!
Reakcije žrtava mobinga
Istraživanja pokazuju uobičajeni obrazac reagovanja na moralno zlostavljanje. Karakteristične su sledeće reakcije:
1) Početno samookrivljivanje - prva pomisao žrtve je da je on/ona sigurno nešto pogrešio i da je krivica u njemu. Uobičajene misli koje se javljaju u tom razdoblju su: “U čemu sam odgovoran za situaciju koja se dogodila (kreirala), “U čemu sam pogrešio”, “Ne razumem što se dešava”, a karakteristična su osećanja zbunjenosti i anksioznosti.
2) Usamljenost - osećaj da je ostao sam i da se to samo njemu događa. Žrtva je često postiđena zbog svega što se događa i boji se da joj drugi neće verovati, pa stoga ne govori o problemu s porodicom i prijateljima. Takođe se javlja bojazan kako bi ga drugi mogli okrivljivati. Ponekad ako i iznesu svoj problem, u porodici ne nailaze na podršku, odnosno na samom početku možda i imaju podršku, ali nakon nekog vremena podrška nestane. Ta se pojava zove dvostruki mobing. Uobičajena misao koja se javlja u tom razdoblju je: “Drugima se to ne može dogoditi”, a karakteristična su osećanja anksioznosti i depresije.
Ima još toga »
