Stilovi rukovodjenja

Stil upravljanja se može definisati kao poseban način ponašanja menadžera u radnom procesu koji utiče na rezulatate rada u određenoj organizaciji. Uspešnost preduzetnišva zasniva se na stalnim promenama i reagovanju na promene.
Tema o rukovođenju i liderstvu je intrigantna tema, i oduvek je privlačila istraživače da je proučavaju. Svima je interesantno na koji način neki ljudi umeju  da očaraju toliko da ih slepo sledite…

Postoji mnogo istraživanja o stilovima rukovođenja, samim tim i veliki broj podela stilova rukovođenja.
Najrasprostanjenija podela stilova rukovođenja (prema načinu upotrebe autoriteta) je na:
1. Autokratski stil rukovođenja ili autokratsko rukovođenje
2. Demokratski stil rukovođenja ili demokratsko rukovođenje
3. Liberalni stil ili liberalno rukovođenje
Ima još toga »

Možete da ih volite ili da ih mrzite, ali sastanci su deo svakodnevnice najvećeg broja poslovnih ljudi. Ukoliko zapamtite ovih deset saveta, svi učesnici će biti sposobni da svoje vreme produktivno iskoriste a sa sastanka ponesu lepo iskustvo.

Ima još toga »

Celog života sam htela da budem volonter i da radim sa decom. Valjda je to bio uticaj mog vaspitanja i stalno mamino “osvežavanje” memorije da puno dece gladuje u svetu i da mnogima nije dobro kao meni. Tek kad se malo proputuje i vidi sveta, bogatog i ne, počnemo da cenimo naš život, krov nad glavom, tekuću vodu, izbor hlebova i raznorazne sitnice svakodnevnog života koje smatramo normalnim.

U zapadnim zemljama je normalno da se posle završene srednje škole ili posle fakulteta ide na volontiranje, od 6 meseci pa i do 2 godine. Volonter stupi u kontakt sa non-profit organizacijom koju on odabere, plati za upis, odabere zemlju i program u kojem će da radi, plati i za to, i onda plati za svoj put, hranu, vize, vakcine i ostale troškove.

Ima još toga »

Dok mnogi poslodavci kada je u pitanju nedostatak kvalitetnih kandidata to pripisuju faktorima niske nezaposlenosti, manjku fonda veština, starenju populacije ili odlasku talenata u druge zemlje, skorašanja istraživanja sugerišu da problem leži u poslodavcima jer oni ili ne slušaju, ili ne razumeju, šta kandidati zaista žele.

Informacije koje predstavljaju poslodavci da bi privukli kandidate za posao nisu atraktivne kao što bi mogle biti, u nekim slučajevima čak odbijaju kandidate - prema Gary Lazzarotto-u, direktoru menadžmenta u Hudson-u, Australia/Novi Zeland, koji je vršio istraživanje.

Ima još toga »

U poslednje vreme ste sigurno milion puta čuli “kako neko ide na neki seminar” ili “kako neko organizuje neki seminar” i sl. Seminari su na velika vrata ušli u našu zemlju, (ili došli sa Zapada, kako se to popularno kaže…) posebno kao odličan obrazovni oblik za usavršavanje zaposlenih (čemu i služe seminari, između ostalog…). Čak i pojmovi kao što su doživotno obrazovanje ili andragogija kao nauka se pojavljuju u dijalozima zaposlenih, ali je još uvek rano za razglabanje o tome…

Svi mi imamo predstave o tome šta je seminar, ali malo nas je zapravo čulo celu pozadinu priče o seminaru. Zato ću ovde predstaviti u kratkim crtama sve obrazovne oblike i naravno seminar, kao centralnu temu pisanija…

Ima još toga »

Prišli ste kraju fakulteta…Još par ispita, eventualno diplomski i gotovo!!! I šta dalje…?!! Prijavite se na Zavod za tržište rada, ako imate sreće da vas pozovu i dobijete neki posao- odlično!!!…A šta ako vas ne pozovu…!?

Onda, logično! ,sledi pretraživanje oglasa za posao, što na sajtovima za zapošljavanje, što u dnevnim novinama. Ali, primetićete da u svakom(dobro…skoro svakom), konkursu kao uslov se postavlja dve godine iskustva! A ukoliko ste tek završili fakultet i nemate iskustva- onda ste u problem, zar ne?!

Eeee…rešenje je u volontiranju!!! Volontiranjem stičete neophodno iskustvo. Ono pruža i više od znanja i upućivanja u posao. Ono vam pruža mogućnostu uvida u međuljudske odnose u poslovnom okruženju, mogućnost komunikacije sa nadređenima, mogućnost upoznavanja tog sistema (govorim o volontiranju vezanom za administrativne poslove…jer je negde takvo moje iskustvo…)!

Ima još toga »

Najbolji timovi obično imaju:

1.Članove slične kulture
Komunikacija je lakša i bolja kada postoji prirodna veza

2.Članove sa komplementarnim veštinama i znanjima
Ovo jednostavno povećava verovatnoću sposobnosti rešavanja različitih problema

3.Jasan cilj (i zajedničku želju da ga ostvari)
Svako pun entuzijazma radi u istom pravcu.

Ima još toga »

Kako izgledamo ima strašan uticaj na utsak koji ljudi o nama stvaraju. Istraživanja navode da tokom prvih nekoliko trenutaka susreta, pojedinac oformi čak do 30 različitih mišljenja o vama. Ali ima tu još nečega osim samog izgleda kada govorimo o projektovanju pravog imidža na poslu. Potrebni su i odgovarajući stavovi i ponašanja. I bez obzira na kom ste stupnju svoje karijere, uvek ima mesta njihovom doterivanju i usavršavanju. Ima još toga »

Zbog čega je ovo značajno?

Kao profesionalci iz oblasti ljudskih resursa, svi mi volimo da mislimo kako imao razvijen osećaj za ljude i kako odlično komuniciramo. Ali praksa nam često ukazuje na nedostatke procesa komunikacije između menadžera i zaposlenih.

Slušanje sa razumevanjem ili aktivno slušanje, je inegralni deo uspešne razmene ideja i razumevanje emocija koje se nalaze u osnovi poruke. Slušanje je nesporno važno i za poslovni uspeh. Neki od nas su prirodno nadareni slušaoci, a za one koji nisu, veštine efektivnog slušanja se mogu naučiti.

Ima još toga »

Pogledajte oko sebe u kancelariji jednog tipičnog radnog dana: stručnjak za marketing glasno govori telefonom dok istovremeno nešto beleži u svom dnevniku rada, vođa projekta je zabio glavu u ogromnu fasciklu, menadžer prodaje intenzivno bulji u monitor svog kompjutera. Spolja, ovo je slika super-produktivnog radnog dana.

Ali ako zagrebemo površnu, otkrićemo da stručnjak za maketing razgovara sa prijateljicom o stvarima koje će kupiti u novootvorenom butiku, vođa projekta se udubio u erotski roman koji je zabio u fasciklu sa kompanijskim grbom, a menadžer prodaje pregleda na Internetu današnji repertoar bioskopa i pozorišta u gradu. Spolja svi izgledaju ekstremno zauzeti, a u suštini, niko prstom ne mrda.

Ovo vam se može učiniti kao nerešivi problem, ali, dragi menadžeri, još nije sve izgubljeno! Da bi se uhvatili u koštac sa problemom traćenja vremena na poslu, prvo je važno razumeti dinamiku lenjosti, saznati kako i zašto ljudi u zalud troše vreme. Kako bi saznali više o tome na koji sve način ljudi traće vreme u kancelariji, organizovali smo malo anonimno istraživanje. Ono što smo otkrili, možda će vas šokirati, zato čitajte i učite.

Ima još toga »